Вујовић: Постигнута сагласност са ММФ-ом
БЕОГРАД - Министар финансија Србије Душан Вујовић изјавио је данас да Србија жели да у најскорије време потпише споразум са Међународним монетарним фондом (MMF), чиме би се, како је истакао, потврдила решеност државе да се остваре реформе.
"Постигли смо начелну сагласност о свим суштинским проблемима. У прелиминарним дискусијама смо очистили све недоумице и договорили смо суштинску структуру програма", казао је он на конференцији за новинаре.
Он је истакао да ће ММФ у најскорије време објавити динамику преговора са Србијом, односно долазак мисије у Београд. Вујовић је такође навео да је новина то што је ММФ прихватио, како је истакао, "уравнотежени програм", односно "да се на расходима остварује део који је економски и социјално рационалан, а да се преостали део терета преусмери на места где је могуће остварити уштеде".
"Један од главних допунских мера је значајније смањење субвенција, као и значајније повећање такозваних тврдих мера на страни накнада, на пример за транзит гаса преко Србије који је до сада био испод економске цене", рекао је он.
Вујовић је казао да "нема никаквог резона да Србијагас субвенционише земље које имају транзит гаса преко Србије" и додао да ће се цена транзита гаса повећати.
Додао је да ће бити предочен и низ мера које се односе на смањење субвенција за секторе који се нису најбоље показали.
"Ми ћемо са ММФ-ом договарати за следећу годину да нико ко поседује више од 20 хектара пољопривредног земљишта не добија субвенције", казао је он и додао да такву помоћ државе не би требало да добијају ни они који оранице дају у закуп.
Вујовић је најавио и да ће се преиспитати и субвенције које се дају Железницама Србије, прецизирајући да ће оне бити условљене програмом реструктурирања тог јавног предузећа на дужи период.
Српски министар финансија је додао да се ММФ сложио да други стуб реформи српске економије буду јавна предузећа.
"То је новина. Припремамо се да то поставимо на реалне основе и да прикупимо реалне податке каква је структура трошкова, запослености, плата, ефикасности пословања јавних предузећа. У сарадњи министарстава привреде и финансија желимо да пређемо на професионални избор менаџмента за јавна предузећа, на корпоративну реформу, са минимумом менаџера", казао је он.
Вујовић је казао да се очекује да јавна предузећа по основу добити у буџет ове године уплате 7.6 милијарди динара, по пропорцији да 70 одсто њихове добити припада буџету, а 30 одсто запосленима.
Вујовић је навео да ће пад бруто домаћег производа (БДП) у овој години бити један одсто, али су процене да ће догодине, уколико се производња угља и струје врати на ниво пре поплава, бити могуће повећање БДП од један одсто.
Како је додао, ако се за Железару у Смедереву нађе партнер до краја године то би обезбедило додатно повећање БДП од 0,5 до један проценат. На економски раст утицало би, по његовим речима, и решавање проблема дуговања хемијског комплекса, као и раст извоза пољопривредних производа.
Погледајте још:
- Вујовић: Мање плате и пензије од 1. новембра!
- Десет мера штедње које нас чекају