ЗАШТИТНИЦА НЕСРБА: Много је "бранитеља људских права" који другачије од Кандићке
Ми који бранимо права нашег народа смо "српски националисти, букачи и викачи".
На ХРТ, у емисији "Отворено", посвећеној питању регионалне надлежности у српском Закону о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине (колоквијално: Закон о ратним злочинима), емитованој 14. априла, поред троје Хрвата у студију, гостовали су линк везом Ејуп Ганић из Сарајева и Наташа Кандић из Београда.
А ево што је госпођа Кандић, између осталог, рекла у поменутој емисији:
ОДГОВАРАЋЕ ЗА ЗЛОСТАВЉАЊЕ СРБА У ДЕРВЕНТИ: Азра Башић ускоро пред судом БиХ!
"Мислим да у правном и у политичком смислу то средство, тај приступ није добар... Није то битно због хрватске владе или Владе Србије - то питање је битно због владавине права и због тога што свака држава мора да буде пристојно друштво. Са овим преузимањем или са намером да се суди другима који су починили злочин, прво Србија на тај начин хоће да избегава да суди својим држављанима, а, са друге стране, хоће да се представи као највећа регионална сила. То је потпуно погрешан приступ. Може да ствара проблеме. А нама је сада битно да се та регионална сарадња развија у добром правцу."
Госпођа Кандић није у праву када тврди да у Србији сви бранитељи људских права разумеју регионалну надлежност на њен начин. Ево, ја први потпуно другачије разумем и тумачим регионалну надлежност, о чему сам више пута јавно говорио и писао. А знам још много "бранитеља људских права" који другачије од Кандићке разумеју регионалну надлежност. Чак бих се усудио рећи да је много више ових других. Међу тим другима су сви они избегли и протерани из Хрватске, БиХ, КиМ и других република бивше СФРЈ.
ЛИНТА УПУТИО ПИСМО КОЛИНДИ: Сабор да осуди геноцид НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима
Можда Кандићка нас и не доживљава као "бранитеље људских права" због тога што смо натурализовани држављани Србије и што бринемо о људским правима Срба, и онима (реткима) који су остали на својим огњиштима, и онима у расејању. Наиме, још пре двадесетак година по доласку у Србију суочио сам се са поделом на "истинске" бранитеље људских права - то су они који се баве заштитом права несрба у Србији, а ми, који се бавимо заштитом права Срба, смо само српски националисти, букачи и викачи. Колико пута ми је речено да се оканем "ћоравог посла" (заштите Срба из Хрватске и бивше РСК) јер се о њиховим правима брине на десетине невладиних организација у Хрватској, који за то и добијају донације од "међународне заједнице".
Разумевање регионалне надлежности госпође Кандић било би исправно у идеалном друштву. Но, далеко су од тога све државе настале на простору бивше СФРЈ.
Пред хрватским судовима до сада је процесуирано око 3.600 особа за ратне злочине, међу којима је тек око три одсто припадника хрватских оружаних снага. Велика већина је процесуирана у одсуству и за њима су расписане међународне потернице на основу којих су широм света до сада ухапшена најмање 154 Србина и припадника ЈНА, од чега су 52 екстрадирана у Хрватску.
У поменутој емисији ни једне једине речи о њима. А могло би се поставити питање по којој надлежности се њима суди пред хрватским судовима, барем за период пре међународног признање Хрватске.