Зашто је малезијски авион уопште летео преко Украјине?

Представници Русије и Украјине, али и представници проруских демонстраната на истоку Украјине одмах су почели са међусобним оптужбама. Но, убрзо су се прикључили политичари из целог света, као и светски медији са различитим теоријама.

Украјина је свакако одмах оптужила "руске терористе" да су обориле авион ракетним системом "Бук". Проруски демонстранти брзо су демантовали ове оптужбе и поручили да поседују само преносне антиракетне системе краћег домета, који нису адекватни да оборе путнички авион са висине од 10 километара. Иако су проруске снаге, раније током овог конфликта, ипак дошле у посед једном примерку система “Бук” у региону Доњецка, што је наш портал и пренео, проруски извори међутим тврде да је тај систем покрварен и да њега нема ко да поправи, нити да има обучених људи за његовим управљањем. Наравно, украјинска страна је одмах наговестила да је у поправкама "већ помогла Русија".

Руско Министарство одбране се потом огласило да је утврдило где је деловао украјински ПВО системи у тренутку пада малезијског авиона и навело места одакле је авион могао да буде оборен, пренеле су агенције. Маршрута малезијског авиона и место на којем је пао потпадају под зону деловања две украјинске батерија протиавионског ракетног система дугог и три батерије средњег домета "Бук М1".

Према руском министарству, током 17. јула фиксиран је рад радиолокационе станице "Купола" батерије "Бук М1", која је лоцирана недалеко од места Стила, 30 километара јужно до Доњецка. Према томе, ракете су могле да буду испаљене из свих батерија које се налазе код насеља Авдејевка (8 км северно од Доњецка) или Груско-Зорјанскоје (25 км источно од Доњецка), навело је Министарство одбране. Кијев је реаговао саопштење, да ниједан "Бук" украјинске војске није оперативан у тој области на истоку земље.

Како руски и њима наклоњени медији објављују оштре изјаве руских званичника и стручњака, своја сазнања и наводне трагове који упућују на то да је друга страна крива за рушење авиона, тако украјински и медији наклоњени њиховим западним партнерима одговорају истом мером.

Из Луганска су, међутим, стигле потпуно другачије оптужбе на рачун Украјине. Проруске снаге из те регије тврде да је "боинг 777" оборио украјински ловац Су-25. Одговор на те тврдње стигао је, веровали или не, из САД. Амерички војни званичници су саопштили да су утврдили да је авион оборен ракетом. Зато су се, САД суздржале од директних оптужби а CNN преноси да званичници Беле куће тренутно не желе да "упиру прстом".

Медији и даље спекулишу о трагедији, а поједини су спремни да директно оптуже руску страну за трагедију. Тако је немачки таблоид "Билд", како преноси Танјуг, објавио да "више западних обавештајних служби и влада има сазнања да иза рушења малезијског авиона стоје проруске снаге у источној Украјини".

У мору теорија у којима се сваког тренутка оптужује једна или друга страна, без конкретних доказа, занемарује се питање зашто је малезијски авион уопште прелетао зону у којој се одвија оружани сукоб?

Како преноси британски "Индипендент", авион Малезија ерлајнса из Амстердама није кршио никакву забрану, с обзиром на то да је на коридору А87, на небу изнад Украјине, забрана важи до нивоа 320, односно висине од око 9.600 метара, а МХ17 је био 400 метара изнад, тј. на висини од 10 километара. Наравно, зона забране је након ове трагедије проширена и сада важи потпуна забрана прелетања ове регије.

Сама позиција авиона је још један аргумент, довољан за међусобне оптужбе две стране. Украјинци кажу да су проруске снаге прогласиле део изнад Доњецка "својим небом" и забраниле било каква прелетања, под претњом обарања авиона. Са друге стране, проруске снаге постављају питање зашто би обарали авион који се креће ка Русији и који је на само неколико десетина километара од руског авио-простора, што упућује на то да није у питању војни транспортер Украјине, већ или руски авион или цивилни лет. Зато је у овом тренутку тешко нагађати ко је оборио авион.

Појавиле су се чак и тврдње да је мета можда био авион којим је летео руски председник Владимир Путин. Агенција Интерфакс је навела да је Путинов авион летео истим ваздушним коридором непосредно пре пада малезијског авиона, позивајући се на своје изворе који су желели да остану анонимни, сугеришући да је мета напада можда био авион руског председника, које се враћа са турнеје по Јужној Америци.

Било како било, многе авио компаније су почеле да заобизале Украјину још у марту ове године када се Крим отцепио од Украјине. Познато је, међутим, да је Малезја ерлајнз, који је у финансијском шкрипцу, наставио да лети изнад источне Украјине "јер је та рута краћа, а то значи мањи утрошак горива и, према томе, мањи трошак новца", оценио је експерт за цивилну авијацију Норман Шенкс.

Како преносе агенције, неке компаније недељама избегавају Украјину, а стручњаци критикују одлуку Малејжа ерлајнза да лети преко бојишта, без обзира што је премијер Малезије рекао да су међународне власти за цивилни саобраћај прогласиле руту обореног авиона безбедном. Малејжа ерлајнз (која је пре неколико месеци у Азији већ изгубила један путнички авион, чија је судбина и даље непозната) саопштила је да је изменила руту којом ће њене летелице долазити у Европу и одлазити из ње.

Иако ограничења није било, Малејжан ерлајн се ипак може позвати на одговорност са питањем зашто је задржао руту преко источне Украјине, где се свакодневно одвијају крваве борбе, иако су многе авиокомпаније још пре неколико месеци одлучиле да избегавају ту област. Штавише, и Међународна организација за цивилну авијацију УН је затражила од земаља чланица да упозоре своје авиокомпаније на опасности летења над Украјином.

Обављање цивилних летова изнад зона у којима трају оружани сукоби никада није најбоља, а очигледно, ни најисплативија идеја. Нарочито када је познато да стране у сукобу користе авијацију и ПВО, а обарање авиона је вест сваког другог дана. Након агресије на СР Југославију, ваздушни простор Косово и Метохије био је затворен за саобраћај, дакле и у периоду након конфлита. Штавише, овај спорни ваздушни простор је отворен за цивилни саобраћај тек 3. априла ове године, на иницијативу Владе Мађарске. Иако је конфликт завршен пре 15 година, цивилна авијација саобраћа тек од априла 2014. године. Имајући само ову чињеницу на уму, када се временом буде открило ко је оборио авион, велики део кривице сносиће управо малезијска компанија која је изабрала јефтинију варијанту и повела људе преко територије у којој се одвија рат.