Zašto je malezijski avion uopšte leteo preko Ukrajine?

Predstavnici Rusije i Ukrajine, ali i predstavnici proruskih demonstranata na istoku Ukrajine odmah su počeli sa međusobnim optužbama. No, ubrzo su se priključili političari iz celog sveta, kao i svetski mediji sa različitim teorijama.

Ukrajina je svakako odmah optužila "ruske teroriste" da su oborile avion raketnim sistemom "Buk". Proruski demonstranti brzo su demantovali ove optužbe i poručili da poseduju samo prenosne antiraketne sisteme kraćeg dometa, koji nisu adekvatni da obore putnički avion sa visine od 10 kilometara. Iako su proruske snage, ranije tokom ovog konflikta, ipak došle u posed jednom primerku sistema “Buk” u regionu Donjecka, što je naš portal i preneo, proruski izvori međutim tvrde da je taj sistem pokrvaren i da njega nema ko da popravi, niti da ima obučenih ljudi za njegovim upravljanjem. Naravno, ukrajinska strana je odmah nagovestila da je u popravkama "već pomogla Rusija".

Rusko Ministarstvo odbrane se potom oglasilo da je utvrdilo gde je delovao ukrajinski PVO sistemi u trenutku pada malezijskog aviona i navelo mesta odakle je avion mogao da bude oboren, prenele su agencije. Maršruta malezijskog aviona i mesto na kojem je pao potpadaju pod zonu delovanja dve ukrajinske baterija protiavionskog raketnog sistema dugog i tri baterije srednjeg dometa "Buk M1".

Prema ruskom ministarstvu, tokom 17. jula fiksiran je rad radiolokacione stanice "Kupola" baterije "Buk M1", koja je locirana nedaleko od mesta Stila, 30 kilometara južno do Donjecka. Prema tome, rakete su mogle da budu ispaljene iz svih baterija koje se nalaze kod naselja Avdejevka (8 km severno od Donjecka) ili Grusko-Zorjanskoje (25 km istočno od Donjecka), navelo je Ministarstvo odbrane. Kijev je reagovao saopštenje, da nijedan "Buk" ukrajinske vojske nije operativan u toj oblasti na istoku zemlje.

Kako ruski i njima naklonjeni mediji objavljuju oštre izjave ruskih zvaničnika i stručnjaka, svoja saznanja i navodne tragove koji upućuju na to da je druga strana kriva za rušenje aviona, tako ukrajinski i mediji naklonjeni njihovim zapadnim partnerima odgovoraju istom merom.

Iz Luganska su, međutim, stigle potpuno drugačije optužbe na račun Ukrajine. Proruske snage iz te regije tvrde da je "boing 777" oborio ukrajinski lovac Su-25. Odgovor na te tvrdnje stigao je, verovali ili ne, iz SAD. Američki vojni zvaničnici su saopštili da su utvrdili da je avion oboren raketom. Zato su se, SAD suzdržale od direktnih optužbi a CNN prenosi da zvaničnici Bele kuće trenutno ne žele da "upiru prstom".

Mediji i dalje spekulišu o tragediji, a pojedini su spremni da direktno optuže rusku stranu za tragediju. Tako je nemački tabloid "Bild", kako prenosi Tanjug, objavio da "više zapadnih obaveštajnih službi i vlada ima saznanja da iza rušenja malezijskog aviona stoje proruske snage u istočnoj Ukrajini".

U moru teorija u kojima se svakog trenutka optužuje jedna ili druga strana, bez konkretnih dokaza, zanemaruje se pitanje zašto je malezijski avion uopšte preletao zonu u kojoj se odvija oružani sukob?

Kako prenosi britanski "Indipendent", avion Malezija erlajnsa iz Amsterdama nije kršio nikakvu zabranu, s obzirom na to da je na koridoru A87, na nebu iznad Ukrajine, zabrana važi do nivoa 320, odnosno visine od oko 9.600 metara, a MH17 je bio 400 metara iznad, tj. na visini od 10 kilometara. Naravno, zona zabrane je nakon ove tragedije proširena i sada važi potpuna zabrana preletanja ove regije.

Sama pozicija aviona je još jedan argument, dovoljan za međusobne optužbe dve strane. Ukrajinci kažu da su proruske snage proglasile deo iznad Donjecka "svojim nebom" i zabranile bilo kakva preletanja, pod pretnjom obaranja aviona. Sa druge strane, proruske snage postavljaju pitanje zašto bi obarali avion koji se kreće ka Rusiji i koji je na samo nekoliko desetina kilometara od ruskog avio-prostora, što upućuje na to da nije u pitanju vojni transporter Ukrajine, već ili ruski avion ili civilni let. Zato je u ovom trenutku teško nagađati ko je oborio avion.

Pojavile su se čak i tvrdnje da je meta možda bio avion kojim je leteo ruski predsednik Vladimir Putin. Agencija Interfaks je navela da je Putinov avion leteo istim vazdušnim koridorom neposredno pre pada malezijskog aviona, pozivajući se na svoje izvore koji su želeli da ostanu anonimni, sugerišući da je meta napada možda bio avion ruskog predsednika, koje se vraća sa turneje po Južnoj Americi.

Bilo kako bilo, mnoge avio kompanije su počele da zaobizale Ukrajinu još u martu ove godine kada se Krim otcepio od Ukrajine. Poznato je, međutim, da je Malezja erlajnz, koji je u finansijskom škripcu, nastavio da leti iznad istočne Ukrajine "jer je ta ruta kraća, a to znači manji utrošak goriva i, prema tome, manji trošak novca", ocenio je ekspert za civilnu avijaciju Norman Šenks.

Kako prenose agencije, neke kompanije nedeljama izbegavaju Ukrajinu, a stručnjaci kritikuju odluku Malejža erlajnza da leti preko bojišta, bez obzira što je premijer Malezije rekao da su međunarodne vlasti za civilni saobraćaj proglasile rutu oborenog aviona bezbednom. Malejža erlajnz (koja je pre nekoliko meseci u Aziji već izgubila jedan putnički avion, čija je sudbina i dalje nepoznata) saopštila je da je izmenila rutu kojom će njene letelice dolaziti u Evropu i odlaziti iz nje.

Iako ograničenja nije bilo, Malejžan erlajn se ipak može pozvati na odgovornost sa pitanjem zašto je zadržao rutu preko istočne Ukrajine, gde se svakodnevno odvijaju krvave borbe, iako su mnoge aviokompanije još pre nekoliko meseci odlučile da izbegavaju tu oblast. Štaviše, i Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju UN je zatražila od zemalja članica da upozore svoje aviokompanije na opasnosti letenja nad Ukrajinom.

Obavljanje civilnih letova iznad zona u kojima traju oružani sukobi nikada nije najbolja, a očigledno, ni najisplativija ideja. Naročito kada je poznato da strane u sukobu koriste avijaciju i PVO, a obaranje aviona je vest svakog drugog dana. Nakon agresije na SR Jugoslaviju, vazdušni prostor Kosovo i Metohije bio je zatvoren za saobraćaj, dakle i u periodu nakon konflita. Štaviše, ovaj sporni vazdušni prostor je otvoren za civilni saobraćaj tek 3. aprila ove godine, na inicijativu Vlade Mađarske. Iako je konflikt završen pre 15 godina, civilna avijacija saobraća tek od aprila 2014. godine. Imajući samo ovu činjenicu na umu, kada se vremenom bude otkrilo ko je oborio avion, veliki deo krivice snosiće upravo malezijska kompanija koja je izabrala jeftiniju varijantu i povela ljude preko teritorije u kojoj se odvija rat.