Зашто се хватамо баш за дугме када пролази оџачар?

Веровање да оџачари доносе срећу датира још од давнина, али постоји неколико верзија како је дошло до тога.

Једна прича говори да је све почело још 1529. године, при опсади Беча од Османлија. Док је обављао свој посао, један оџачар је видео турске трупе како се приближавају Бечу и обавестио надлежне о томе. Захваљујући томе, Бечлије су успеле да организују одбрану града, а оџачаре су почели да сматрају за људе које доносе срећу.

Друга прича има мање драматичну, али опет незанемарљиву позадину. Једна грофица је припремала велику прославу и бал и све је било потпуно спремно да забава почне. Ипак, изненада је из камина почео да излази црни дим, претећи да испуни цео двор. У том тренутку су двојица очаџара, враћајући се својим кућама, пролазили поред двора и притекли грофици у помоћ. Очистили су димњак и на тај начин спречили да прослава пропадне. Грофица је тада проширила вест да оџачари доносе срећу.

Трећа верзија је донекле слична другој, али заправо има и најбољи темељ, јер се заснива на мешавини логике и веровања. Када је димњак запушен, а дом испуњен димом, значи да дом "не дише" добро, да се нагомилава негативна енергија и да јачина домаћинства слаби. Онда је сасвим логично да, када оџачари допусте кући да "дише", долази до препорода, све лоше се избацује и животна сила поново јача.

Дугме је, као веза између оџачара и осталих људи, веома важно. Оно представља "магични круг" среће. Верује се да, када угледате оџачара, треба да протрљате дугме и замислите жељу, која ће вам се у најскорије време испунити. Дугме такође представља врсту амајлије која има улогу да отера негативне силе.