ЗАШТО СУ МЕ ЗВАЛИ? Анђушић отишао из Партизана и ОСТАВИО ПИСМО (ФОТО)

Кошаркаш Данило Анђушић опростио се од Партизана отвореним писмом навијачима црно-белих, које преносимо у целости.

"Боли ме што је мој Партизан у оваквој ситуацији, што смо изгубили сигурност и многе добијене утакмице, иако нам навијачи дају максималну подршку, било да се игра у 'Пиониру' или на гостовању.

Зато и желим да се захвалим свима на подршци и безграничном поверењу које сам добијао и да казем да ми је крив што нисам био у ситуацији да пружим онолико колико су они, који живе за црно-беле боје, па и ја сам, очекивао, јер био сам спреман за то. Партизан ће увек бити мој дом и никада ниједна неправда која ми је нанешена од стране појединца, не може бити већа од емоција према Партизану.

Жао ми је што други пут, на овакав начин, напуштам клуб који волим. Када сам долазио из Хемофарма одрекао сам се одређене своте новца, само да бих обукао Партизанов дрес. Нисам питао за цену. Био сам најсрећнији када сам пред „гробарима“, у екипи са Пековићем, Мачваном и осталима заиграо Евролигу, освојио Куп Радивоја Кораћа у Нишу, био МВП финала, освојио титулу после чувеног плеј-офа у Железнику...

У следећој сезони, у коју сам ушао као репрезентативац, тренер Вујошевић ми је искрено, у лице, саопштио да ћу бити трећа опција. Нисам одустао, желео сам да се наметнем, али није било праве прилике.

Напустио сам клуб на полусезони, у жељи да играм. Одрекао сам се, као и при доласку, уговорене зараде, не размишљајући да пређем у конкурентске клубове у граду и региону који су ме тражили, што је, уосталом, и Партизан условио.

После Болоње, Ваљадолида, Билбаа, јесенас ме је тренер Божић тражио, говорећи ми о улози и задацима, потпуно супротно од онога што се касније дешавало. Нисам потпредседника Берића финансијски условљавао, договор је постигнут за неколико минута, и прихватио сам краткорочни уговор који ми је понуђен. Нажалост, схватио сам да су се жеље људи из клуба косиле са жељама првог тренера, мог некадашњег саиграча.

Не схватам зашто сам позван да дођем и 'помогнем' и да заједно напредујемо, побеђујемо, да би ми потом добијао прилику на кашичицу, из делова, по пар минута, без континуитета. Био сам каткад целу утакмицу на клупи, да би се у финишу панично тражило да незагрејан правим преокрет.

Своје професионалне обавезе сам савесно испуњавао, залагао се на тренинзима, ћутао, иако често нисам био ни међу десет играча који су играли на два коша, а тако је било од самог доласка. О свему овоме сам и са тренером причао врло отворено, али ниста се није мењало.

Партизане, никада ти нисам окренуо леђа. Увек сам ту за тебе, да помогнем колико могу. „Гробари“, видимо се на трибини!

Могло је бити све другачије!'', поручио је Анђушић "гробарима".