АНТИСРПСКА ЗАВЕРА? Зашто Бошњаци желе да причају "босанским" а не "бошњачким" језиком

Увођење "босанског језика" у званичну употребу у РС значило би први корак ка превођењу Срба у "Босанце"!

Да је то тако, најбоље потврђују речи највећег бошњачког лингвисте Мидхата Риђановића, који каже да ако би се босански Муслимани почели звати Босанцима, Срби и Хрвати би постали дијаспора у Босни, а није баш згодно вечно бити дијаспора у својој сопственој земљи."

Србима, ваљда, по Риђановићу и свим заговорницима "босанског",  једино остаје да, прихватајући заједнички земаљски  "босански језик", и сами национално престану бити Срби и постану "Босанци" - објашњава др. Милош Ковачевић, професор лингвистике на више српских универзитета.

Последњих година приметна је све агресивнија кампања Бошњака за увођење "босанског" у школе и званичну употребу у РС.

Др. Ковачевић у интервјуу за pressrs.ba подсећа да су Муслимани 1993. године на Свебошњачком сабору приликом преименовања свог национа у Бошњаке, свој језик назвали не бошњачким, већ "провокативно "босанским".

"То је провокативно зато што су и даље историјски свежа сећања на Бењамина Калаја и његов покушај да преко инаугурисања  "босанског" као земаљског језика направи босанску нацију. Данашњи врло агресивни захтеви Бошњака да намећу и другима назив језика који су сами изабрали, представљају повампирење Калајеве језичке политике у БиХ, наводи др. Ковачевић и додаје да би било логичније да Бошњаци свој језик зову језик бошњачког народа јер би се тада знало да се тај језик само на њих односи.

"Међутим они не желе да се "босански језик" само на њих односи, него на све који живе у БиХ, били они Бошњаци или небошњаци", каже он и наводи речи Мидхата Риђановића који се такође пита зашто Бошњаци не зову свој језик својим 'националним' именом: "Французи говоре француски, Мађари мађарски, али Бошњаци не говоре бошњачки! Куку-леле, први пут у људској историји име језика једног народа није изведено из његовог националног имена".

Разлог због којег Бошњаци не желе да дају своје национално име језику др. Ковчевић види у различитом квалитативном односу термина "босански" и "бошњачки" према појму трајања и вечности.

Ради се о следећем: "Термин "Бошњак" је попут претходног националног термина "Муслиман" пролазан, а термин "босански језик" непролазан, јер представља "вечни циљ". Представља вечну жељу Муслимана/Бошњака да сви који живе у БиХ буду "Босанци", са јединственим заједничким земаљским "босанским језиком"“

Да је терминологија којом се означава језик који се говори на територији БиХ итекако битна потврђује и недавни случај из основне школе у Сребреници где је укинут "босански", а уведен језик бошњачког народа.

Др. Ковачевић сматра да је то сасвим легитимна и логична промена и да на целој територији Републике Српске треба да буде укинут назив "босански" и уведен назив који показује да је у питању само језик бошњачког народа:

"Срби укидањем назива "босански језик"  једино хоће да поштују творбена правила српског језика с једне стране, и да нагласе да они као становници БиХ не говоре "босанским", каже он и додаје да је цела "ујдурма" са босанским језиком само политичка игра са много у њу увучених пиона.