Због онога што ми се десило писали су ПЕТИЦИЈУ ДА МЕ ИЗБАЦЕ ИЗ ОДЕЉЕЊА!

ЗАШТО АКЦИЈА ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА?

Сваки родитељ ће вам рећи да не постоји ништа вредније од сопственог детета. Одгајамо га да постане човек. А онда га пошаљемо у школу и тамо га нечије туђе дете злоставља.

Најгоре од свега је што најчешће ми то последњи сазнамо. Наш дечак или девојчица долазе из школе уплашени и безвољни, без џепарца и са масницама. Хајде да спречимо да се деца међусобно малтретирају, да схвате да насиље никад није решење и да се не деле на жртве и насилнике.

Портал SrbijaDanas.com је покренуо акцију за превенцију вршњачког насиља, јер оно итекако постоји и треба причати о њему, пре него што трагични случајеви почну да испуњавају новинске ступце. Научимо децу да поштују друге, јер сва та деца ће сутра бити људи. Какви – то зависи од нас.

Милица Р. је, може се рећи, имала безбрижно детињство. Њен полазак у школу протекао је без икаквих проблема, с обзиром да је Милица увек била насмејана и дружељубива девојчица. Брзо је склапала пријатељства, па јој није представљало проблем да се уклопи у било које окружење.

СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕД

Међутим, једног дана се читав њен свет окренуо наопачке. Школа је тога дана организовала систематски преглед за све 6. разреде, па и Миличин. 

"Ушла сам са још две другарице код школског лекара. Измерио нам је висину, тежину, послушао плућа и на крају нам погледао потиљак на глави. Испрва ми није било јасно зашто, али ми је једна од другарица шапнула да то ради како би проверио да ли имамо вашке. Вашке? Згрануто сам питала? Па одакле то мени?", испричала нам је ова девојчица, док је мајка забринуто посматрала и давала јој знак да слободно настави своју исповест.

Преглед се онда завршио и све три другарице напустиле су ординацију. После следећег часа, учитељица је казала Милици да сврати на час до амбуланте за време великог одмора.

"Отишла сам мислећи да је то стандардна процедура, да ће ми дати неки папир, неко уверење за родитеље о извршеном систематском прегледу или нешто слично, али није било тако. Лекар ми је саопштио да имам вашке и да то морам да пренесем родитељима. Била сам уплашена и у шоку. Отрчала сам одмах и саопштила другарицама. Очекивала сам све, само не реакцију која је уследила", рекла је Милица. Њена мајка је додала да је од тада настао пакао за њену ћерку.

Милица је наишла на презир и гађење. Њене другарице су то разгласиле целој школи и ту је почео њен пакао. 

"Прљавушо, вашљива, шугава, маснокоса, аљкавушо!", dopiralli су повици са свих страна.

Милица је веома брзо решила свој проблем са вашкама, али су погрдни епитети остали. Одаљила се од свих другарица, сви су бежали од ње, а остала је и да седи сама у клупи. Када би учитељица неког преместила поред ње, тек тад би уследила непријатност, јер су сви одмачињали столицу од ње, и настајао је прави вашар. Гађали су је папирним грудвицама које су остајале у њеној дугој коврџавој коси. Једном су јој чак издробили и ситне парчиће гумице у косу. Викали би онда како су то вашке и да иде кући.

ТОРТУРА СЕ НАСТАВИЛА НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

"Једног дана је моја некадашња најбоља другарица исцепала лист и свеске и саопштила целом одељење да би требало да стави свој потпис на овај лист како би ме збацили из разреда и пребацили у неки други. 'Не желимо вашљиве огавуше у одељењу!', викала је, а ја сам била престрављена", прича Милица и каже да су своју акцију наставили и на Фејсбуку.

Њена мајка додаје да није знала шта да ради, и да је најгоре било кад Милица дође кући и почне да чита све те ужасне коментаре по друштвеним мрежама, од стране својих другара из клупе. Сви су ставили своје потписе, а девојчица је тај папир окачила на зид. Ни после реаговања учитељице, ствари се нису промениле. 

"До краја школе ништа се није променило. Била сам одбачена, несигурна и повучена. Чекала сам само да завршим школу и почнем негде другде из почетка." - завршава Милица своју исповест.

РЕЧ ПСИХОЛОГА:

Александра Јанковић

 

Како објашњавате појаву када се цело одељење укључи у исмевање или други вид малтретирања једног ђака?

- То је психологија групе и  мотив стада, припадности... велики је проблем што се мало ради на развоју личности, на неком ко је заказао тај персонални приступ, који није научио како да се односи према другима. Врло често, посебно у адолесценцији, где је припадност групи важнија од свега, чак и они који нису испољавали знаке агресивног понашања, да би припадали, почињу да се понашају као група, јер се плаше одбацивања и тога да ће сами бити хендикепирани или се наћи у позицији потенцијалне жртве.

Постоји један механизам у концентрационом логору, када су неки затвореници стављени у позицију стражара, они су се понашали према другим затвореницима још горе него стражари. И тај механизам се зове идентификација са агресором. Дошли су до уверења да ће таквим понашањем заштитити себе, објаснила је психолог Александра Јанковић.    

#DrugNijeMeta              ШЕРУЈ ДАЉЕ!               #StopVršnjačkomNasilju              ШЕРУЈ ДАЉЕ!