Жена ми се "офуцала". Секс је био сјајан, али сада размишљам да је оставим

Она је била права лепотица, али из неког разлога је ипак одлучила да буде са мном. Заволела ме је искрено и од срца је желела брак. Ја сам низак, проћелав, често имам проблема са тежином.

Једино што сам духовит и то сам користио да бих освајао жене. На моју радост, упалило је и са мојом супругом.

Нисам желео да је изгубим, обожавао сам њено тело, њено лице, груди, извајане ноге, сваки делић њеног тела. Осећао сам се добро када сам с њом, да је додирујем, лудео сам од пожуде чим јој приђем.

Била је савршена у сваком погледу. Једини проблем је у томе што немамо пуно тога заједничког.

Ми смо већ дуго у браку, тачно 12 година, тако да је ово о чему пишем било давно.

У међувремену смо добили двоје деце, а тело због којег сам некада био спреман да погинем је нестало. Угојила се сигурно 30 килограма. Понекад се толико изнервирам што се угојила да почнем да ударам песницом о зид. Знам да није она сасвим крива и да порођаји могу да покваре жени линију, али ипак, смета ми. Осим што је некада била лепа, она је и добра особа, што је реткост, и наравно да јој то што осећам не бих рекао у лице. Међутим, основни разлог због којег сам се заљубио у њу је нестао.

Осећам као да сам заробљен поред ње и свестан сам да сам површан, поготово имајући у виду како ја изгледам. У последње време све више гледам друге жене и фантазирам о сексу са њима. Не могу да прихватим то да никада више у животу нећу имати жестоки секс са прелепом женом.

Кад бисмо бар моја супруга и ја имали о чему да разговарамо, било би ми можда лакше, али као што рекох, немам пуно тога заједничког. Сада чак размишљам о мојој бившој девојци, која ни близу није била тако добра женска као моја супруга.

Оставио сам је због садашње супруге и сада мозгам о томе да ли је то била највећа грешка у мом животу. Питам се: да ли сам будала што сам жртвовао једну дивну везу због моје површности и пролазне лепоте?