ЖЕНСКА ПАТРОЛА ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ: Претресају куће и бичују жене које носе штикле

Доа и Ум Оус, којима ово нису права имена, успеле су да из сиријског града Раке, упоришта Исламске државе, побегну у Турску где бораве илегално страхујући за свој живот.

За британски Скај Њуз говоре о задацима које су имале док су биле припаднице женске бригаде познате под називом ал Канса, а то су патролирање градом, претресање кућа, као и кажњавање жена које нису поштовале строга правила ИС.

Док су арапске жене имале задужења у урбаним срединама, странкињама је често било дозвољено да се боре на фронту.

Морала да бичује и саму себе

Доа (20) признаје да је временом заволела свог мужа Саудијца, борца Исламске државе који ју је убедио да је посветити живот томе прави пут. Сирију је напустила након што се он разнео у самоубилачком нападу.

И док је најчешће бичевала и кажњавала друге, Доа признаје да је неретко морала да бичује и саму себе.

Она признаје да жали због свега што је урадила, а да ју је највише узнемиравало бичевање старијих жена које нису поштовале прописе ИС и носиле одговарајућу одећу.

,,У тим женама сам видела своју мајку. Девојке би требало да буду прописно од, али старије жене не. А због тога су биле бичеване и понижаване'', додаје Доа.

Исламска држава је основала ову бригаду прошле године како би кажњавала жене које не поштују њихова стриктна правила што подразумева да морају бити покривене у јавности као и да увек буду у пратњи мушкараца.

Била је принуђена да се уда

Да би жена постала чланица бригаде неопходно је да прође четворонедељну обуку за руковање оружјем, а плата је била 70 фунти месечно.

Ум Оус каже да је у бригади упознала много страних жена, из Европе, па чак и Јапана. И она је, попут многих жена у Раки, била удата више пута, а последњи муж јој је био страни борац.

Први пут се удала за турског командира у ИС који је погинуо у борби.

Неколико месеци касније родитељи су је удали за египатског екстремисту који ју је оставио пошто је побегао из Исламске државе. Она признаје да заправо никада није волела ниједног мужа и да је била принуђена да се уда за њих јер није имала избора, те сматра да њени бракови нису били прави.

"Већи део времена проводила сам у родитељској кући, јер је он стално био у борби. Долазио би кући на неколико дана, а онда се враћао на фронт тако да бих га виђала мање од месец дана годишње'', објашњава Ум Оус.

Доа и Ум Оус прве су жене које су јавно проговориле о свом бекству из озлоглашене бригаде ове терористичке државе. Међутим, иако су побегле, оне живе у сталном страху да ће их борци Исламске државе пронаћи и казнити.