ŽENSKA PATROLA ISLAMSKE DRŽAVE: Pretresaju kuće i bičuju žene koje nose štikle

Doa i Um Ous, kojima ovo nisu prava imena, uspele su da iz sirijskog grada Rake, uporišta Islamske države, pobegnu u Tursku gde borave ilegalno strahujući za svoj život.

Za britanski Skaj Njuz govore o zadacima koje su imale dok su bile pripadnice ženske brigade poznate pod nazivom al Kansa, a to su patroliranje gradom, pretresanje kuća, kao i kažnjavanje žena koje nisu poštovale stroga pravila IS.

Dok su arapske žene imale zaduženja u urbanim sredinama, strankinjama je često bilo dozvoljeno da se bore na frontu.

Morala da bičuje i samu sebe

Doa (20) priznaje da je vremenom zavolela svog muža Saudijca, borca Islamske države koji ju je ubedio da je posvetiti život tome pravi put. Siriju je napustila nakon što se on razneo u samoubilačkom napadu.

I dok je najčešće bičevala i kažnjavala druge, Doa priznaje da je neretko morala da bičuje i samu sebe.

Ona priznaje da žali zbog svega što je uradila, a da ju je najviše uznemiravalo bičevanje starijih žena koje nisu poštovale propise IS i nosile odgovarajuću odeću.

,,U tim ženama sam videla svoju majku. Devojke bi trebalo da budu propisno od, ali starije žene ne. A zbog toga su bile bičevane i ponižavane'', dodaje Doa.

Islamska država je osnovala ovu brigadu prošle godine kako bi kažnjavala žene koje ne poštuju njihova striktna pravila što podrazumeva da moraju biti pokrivene u javnosti kao i da uvek budu u pratnji muškaraca.

Bila je prinuđena da se uda

Da bi žena postala članica brigade neophodno je da prođe četvoronedeljnu obuku za rukovanje oružjem, a plata je bila 70 funti mesečno.

Um Ous kaže da je u brigadi upoznala mnogo stranih žena, iz Evrope, pa čak i Japana. I ona je, poput mnogih žena u Raki, bila udata više puta, a poslednji muž joj je bio strani borac.

Prvi put se udala za turskog komandira u IS koji je poginuo u borbi.

Nekoliko meseci kasnije roditelji su je udali za egipatskog ekstremistu koji ju je ostavio pošto je pobegao iz Islamske države. Ona priznaje da zapravo nikada nije volela nijednog muža i da je bila prinuđena da se uda za njih jer nije imala izbora, te smatra da njeni brakovi nisu bili pravi.

"Veći deo vremena provodila sam u roditeljskoj kući, jer je on stalno bio u borbi. Dolazio bi kući na nekoliko dana, a onda se vraćao na front tako da bih ga viđala manje od mesec dana godišnje'', objašnjava Um Ous.

Doa i Um Ous prve su žene koje su javno progovorile o svom bekstvu iz ozloglašene brigade ove terorističke države. Međutim, iako su pobegle, one žive u stalnom strahu da će ih borci Islamske države pronaći i kazniti.