ЗМАЈ ОД ПАПИРА: Ако нека војска може да победи америчку, то је ова. Али, они то не желе?

Према годишњем извештају америчког Министарства одбране, "Кина није светска војна сила, нити има аспирације да то и постане".  Међутим, наставља се у извештају, "то не значи да Кина не представља претњу по Сједињене Америчке Државе".

Повод за састављање детаљног извештаја о кинеским војним капацитетима је недавни сукоб две земље у водама Јужнокинеског мора, где Американци "бране интересе својих савезника од кинеске агресије". 

Слабости Кине?

Оно што се наводи као највећи недостатак кинеске армије јесте мањак експерата, као и борбеног искуства, с обзиром да Кина већ дуго није ратовала ни са једном државом.

Као другу битну ставку, која се тиче модерног кинеског наоружања, извештај наводи да је реч о "дизајнима америчке и других војних индустрија које су украли кинески хакери".

Оно што је најбитнија разлика између Кине и САД јесте то што Кина нема аспирације да се бори ван својих граница, док Американци ратују широм планете већ деценијама. Кину занима искључиво оно што се дешава унутар њених граница. 

Доктрина "активне одбране"

Највећи утицај на развој кинеске војске и система одбране имала је брутална окупација Јапанаца тридесетих и четрдесетих година прошлог века, који су навели Кину да из корена промени своју војну политику.

Након Другог светског рата, Кина се сконцентрисала на развијање одбрамбених механизама који би у потпуности сасекли сваки покушај војне инвазије.

Доктрина "активне одбране", коју је усвојила кинеска војска, представља метод маневара који центар борби одвлаче из срца државе на њене границе, где се распоређује највећи број војника и ствара својеврсни одбрамбени прстен. 

"Нападамо једино у случају да неко претходно нападне нас" - гласи мото кинеске морнарице.

Извештај америчког Министарства одбране у свом другом делу упоређује наоружање које поседују САД и Кина, те патриотски указује на то колико су САД боље наоружане и јаче од Кине. Почев од авиона, до морнарице, константно стављајући акценат на то да је "кинеско оружје кратког домета".

"Што су удаљенији од кинеског тла, то су беспомоћнији", наводи се у једном пасусу извештаја. 

Потенцијална жаришта

Иако би некоме на први поглед оваква детаљна анализа кинеске војне моћи од стране америчког министарства деловала претерано, није. Сједињене Државе и те како имају много потенцијалних конфликтних ситуација у којима би на месту њиховог супарника могла да се нађе Кина.

Први је већ поменути проблем у Јужнокинеском мору, где смо у претходних месец дана већ видели неколико "одмеравања снага" кинеских борбених авиона и америчких бродова.

Права на острва у Јужнокинеском мору, поред Кине, полажу и Тајван, Филипини, Брунеји, Малезија, Вијетнам и Јапан. Чисто да се разумемо, нису острава та која су толико битна, већ огромне резерве нафте и гаса које почивају испод њих. 

Друго потенцијално жариште могао би да буде Тајван, који већ деценијама тежи независности и тцепљењу, које САД у потпуности подржавају. Кина је, са друге стране, најавила да ће напасти Тајван у случају покушаја отцепљења.

Имајући у виду да су САД у војном савезу са Тајваном, Јапаном и Филипинима, који су противници Кине, потенцијални војни сукоб можда и није толико нереалан колико се чини.