КАД СЕ ПОЛИТИКА ПРЕСЕЛИ НА СТАДИОНЕ: "Енглески НАВИЈАЧИ у сукобу са руским ХУЛИГАНИМА!"
Европско првенство у Француској остаје у сенци нереда за који су одговорни навијачи.
У јеку је Европско првенство у Француској, међутим од утакмица су већу пажњу привукле туче и провокације навијача које су свакодневне.
Оно што посебно забрињава јавност то је како се сукоб навијача преноси на геополитичку ситуацију у свету, а главно питање да се туку због фудбала или националности?
КРВ НА УЛИЦАМА ФРАНЦУСКЕ: Париз гори, повређено 26 људи, полиција масовно хапси (ВИДЕО/ФОТО)
Професор Факултета безбедности Дарко Трифуновић за портал Srbijadanas.com каже да је јасно као дан да политичке размирице између различитих држава се користе и у свету фудбала, где је фудбал као спорт мало по мало изгубио сам смисао спорта, а постао поприште за борбу и разрачунавање различитих криминалних хулиганских група, које на лицу места спроводе незавршене политичке размирице између држава.
- С једне стране, није ми јасно зашто француски органи власти нису хапсили, задржавали и осуђивали таква лица на дугогодишње казне. Не видим разлога да људи који су учествовали у масовним тучама буду само једноставно депортовани из Француске. А са друге стране уопште ми није јасно како су руски хулигани уопште добили визе да уђу у Француску, ако су као такви морали и требали да буду познати франсукој полицији? - пита се професор Трифуновић.
"НЕКА СУ СЕ ТУКЛИ, СВАКА ЧАСТ!" Док Руси хвале навијаче, Французи им послали 40 полицајаца
Он каже да је јасно да француска полиција не може да сноси последице дугорочне лоше безбедносне политике коју су водили њени политичари, који су актвно учествовали у формирању Алкаиде на Косову.
Трифуновић наводи да навијачи нису дошли да подрже своју државу већ су дошли само са једним циљем и тај циљ је видљив, али се види и немоћ тих држава да проблем реше.
- Мени је драго што ће сви енглески хулигани по повратку у Енглеску бити кажњени по краљичином закону.
Политички аналитичар Срђа Трифковић је као пример навео однос навијача Велике Британије и Русије, који објашњава да смо имали толико искустава са британским фудбалским хулиганима широм Европе, да је ту првенствено реч о отуђеним младим људима којима је потребан неки осећај идентитета.
- Ту није реч о аутентично националним осећајима јер је илустровано самим тим што у унутар Велике Британије имате тешке сукобе имеђу навијача Манчестер Јунајтеда и Ливерпула или Арсенала и Квинс Парк Ренџерса, а притом су сви Британци, односно Енглези. Дакле, реч о покушају фокусирања, односно пројектовања сопственог групног идентитета на нешто што попуњава празнину у њиховим животима – казао је наш саговорник и додао да оно што је са геополитичког становишта индикативно је како о томе, пак, извештавају медији.
- После сукоба руских и британских навијача у Марсеју имали смо у енглеској штампи наслове у стилу „Енглески навијачи у сукобу са руским хулиганима“. Другим речима, аутоматски се медијски пројектује имиџ сопствених, знамо каквих навијача, као малтене неких невинашаца и цвећки, а Руси ако су „агресивни“ у Украјини или прибалтичком појасу онда наравно морају да буду агресивни и на фудбалским стадионима – подвлачи Трифковић.
Он је објаснио да ту је само реч о пројектовању једне латентне русофобије која је карактеристика западног јавног дискурса већ годинама.