Где чувате важне податке? Пазите да не останете без њих

Управо зато, можда би требало да размислите о "Цлоуд" услугама, односно услагама "облака" на интернету које изнајмљујете од неке треће стране - свог Cloud провајдера.

Ове услуге функционишу тако што Cloud провајдери имају своје алате (сервере, базе података и слично), које вам изнајме "онлине" на онолико времена колико вам је потребно.

Највећа предност чувања података "у облаку" јесте, наравно, то што ослобађате простор свог уређаја, док су ваши подаци истовремено и заштићени.

На пример, ако изгубите екстерни хард диск, ваш рачунар прегори или слично, довољно је (углавном) да се улогујете у cloud налог, и преузмете поново своје податке на било ком другом уређају.

Ово, свакако, није једини тип услуге који cloud провајдери нуде, али је свакако најпопуларнији.

"Цлоуд је бржи, безбеднији, јефтинији, доступнији, скалабилнији од свих других решења које можете користити. Процењује се да ће у наредне 3 године више од 65% светског софтвера и инфраструктуре бити базирано на cloud-u, а да ће само cloud инфраструктура у 2022. години донети чак 88.6 милијарди долара cloud провајдерима", каже за B92.net Светлана Милинковић, менаџер маркетинга и комуникација из компаније Семос Едуцатион.

Наша саговорница истиче и да су предности чувања података "у облаку" поузданост, безбедност и цена.

"Просечна цена чувања 1ГБ података на Microsoft Азуре-у износи испод 50 центи месечно. Безбедност података на AWS-ovom С3 сервису је таква да уколико чувате 10,000,000 фајлова 10,000 година, један може да се изгуби. Сложићете се да ниједан хард диск не може да се такмичи са овим", истиче.

Да појаснимо мало и овај део око тога где се тачно чувају ваши подаци. Неки од највећих cloud провајдера су компаније за које сте свакако чули - Google Cloud, AWS (Амазон Web Сервицес), Орацле, Microsoft и други.

Они имају тзв. дата центре свуда по свету, а управо у тим дата центрима се чувају сви подаци које су им корисници поверили.

Они су прављени управо тако да издрже све незгоде које је могуће предвидети, од земљотреса па до поплава. У великом броју случајева су управо дата центри прави мали "бункери" који остану неоштећени после природних катастрофа, мада, наравно, има изузетака.

Упркос свим предностима које нуди cloud технологија, Србија је још увек младо тржиште за њу, сматра наша саговорница.

"За њихову употребу пре свега можемо да захвалимо ИТ компанијама и развојним центрима, који за потребе својих клијената или за сопствене потребе почињу да користе предности cloud-a и истражују његове могућности. Увиђајући предности cloud-a, и домаће компаније, као и оне из не-ИТ сектора (превасходно телекомуникације, банке и слично) се одлучују на коришћење неких cloud сервиса", наводи Милинковић.

Додала је и да, чак и када користе cloud услуге, домаће компаније радије бирају хибридна решења, па само један део својих процеса и података преносе "у облак".

Наглашава још и да на едукацији челника компанија у вези са cloud услугама највише раде сами провајдери уз помоћ овлашћених и тренинг партнера, али постоје и "усер групе" које окупљају ентузијасте и инжењере ради размене искустава.

Као што рекосмо на почетку текста, ваши подаци су, у ово технолошко доба, ваша пропусница готово за све. Веома је важно да их чувате што боље можете, а самим тим и да знате све опције за то које су вам на располагању.

Само када упоредите све предности и мане, моћи ћете да одлучите шта је најбоље за вас - а надамо се да смо вам бар мало приближили cloud услуге, па да имате још једну варијанту за разматрање.