ПОСЛЕ ЈЕДНЕ ДЕЦЕНИЈЕ: Да ли су гиганти "превелики" да би пропали?
Да ли моћ ослобађа одговорности?
Велике технолошке компаније понашају као да их моћ ослобађа одговорности. Зар нисмо научили ништа после финансијске кризе?
Крајем прошле деценије две америчке друштвене мреже - Facebook и MySpace бориле су се да покоре остатак света.
Две компаније користиле су "радикално другачији" приступ својим глобалним експанзијама, писао је TechCrunch у то време. MySpace је потрошио време и новац градећи локалну инфраструктуру за свако ново тржиште - ангажујући тимове на терену, преводећи сајт и повезујући се са домаћим музичарима и уметницима. Facebook је једноставно ангажовао волонтере како би сајт превели на друге језике, почевши од шпанског, затим немачког, француског...
До 2010. године, добровољци су превели Facebook на више од 80 језика и пријавили пола милијарде корисника широм света. У међувремену, за MySpace је почео дуг период пада.
НЕВЕРОВАТНО: Целог живота телефона пунимо погрешно, ево где ГРЕШИМО
- На успостављање свих локалних канцеларија протраћене су буквално стотине милиона долара - присећа се бивши потпредседник дигиталног маркетинга Шон Персивал. - Док је Facebook одлучио: 'Ми не морамо да отварамо канцеларије тако брзо, ова ствар ће се развијати.'-
Развој. Ако постоји једна реч која дефинише протеклу деценију у технолошкој индустрији, то је развој. Развој је Свети Грал покретања технолошких старапова, стање у коме се експоненцијални раст корисника и прихода може постићи линеарним повећањем инфраструктуре - и трошковима.
Facebook се развио. И Убер. И YouTube. И Аирбнб. И Амазон.
У достизању овог стања било је корисно да се послује са минималном физичком инфраструктуром (Фацебоок, YouTube и друге софтверске компаније) или да се трошкови поседовања и одржавања те инфраструктуре пребаце на добављаче (Убер, Аирбнб). Амазон је успео да се развије, иако је то захтевало значајну физичку инфраструктуру; али WeWork није успео.
Током прве деценије овог века дошло је до фундаменталног преобликовања великог броја предузећа у тржишта заснована на платформама, од оглашавања, преко превоза, до путовања. Локална предузећа су потиснута или адаптирана; било како било, платформе су победиле. Бројеви који говоре о величини ових платформи пркосе разуму.
У 2018. години YouTube је објавио да корисници аплоудују 500 сати видео записа сваког минута, што је 1.250 дана видеа на сат, или више од 82 године видеа дневно. Убер твди да има 45 вожњи сваке секунде, само у САД. Facebook је избрисао 2,8 милијарди лажних налога између октобра 2017. и новембра 2018. Када су хакери украли личне податке 14 милиона корисника Facebooka, то је било мање од 1 одсто корисника компаније. Аирбнб тврди да има смештај у више од 100.000 градова.
Немогуће је сазнати све што се догађа на овим платформама, а очигледно је да се компаније чак и не труде да покушају.
Можда је једна од малих иронија 21. века то што су темељи многих техно-левијатана прве декаде 21.века постављени баш кад се глобална економија суочила са последицама катастрофалне пропасти друге индустрије - банкарства.
Месец дана након што је Facebook започео освајање света са минималним улагањима и максималном брзином, Федералне резерве су спасиле брокерску компанију Беар Стеарнс кредитом од 25 милијарди долара. Аирбнб је основан оног лета, само неколико недеља пре него што се америчка финансијска корпорација Лехман Brothers срушила. У марту 2009. године, док су индекси на берзи падали најниже, основана је компанија Убер.
"Превелики да би пропали" постао је чувени израз политике гротеске. Банке су биле ван игре, власници некретнина избачени из колосека. Банкари су пуштали чекове без покрића; радници се пријављивали на бирое за незапослене. Систем се љуљао, али није пропао. То је проузроковало милион мањих трагедија. Али са довољно високе тачке гледишта, све је било у реду.
Да ли је случајност да су у годинама "превеликих да би пропали" родиле генерацију компанија којима је током деценије било дозвољено да постану још веће и несагледивије? Или су они који су упозорили на морални ризик спашавања великих увидели да су се њихова предвиђања остварила у некој другој индустрији?
Јер уместо да узму лекцију из стрипова, да велика моћ долази са великом одговорношћу, технолошке платформе су заузеле став да им величина доноси могућност да увек прођу некажњено.
Узмимо за пример глобално присуство Facebooka. Ова друштвена мрежа је сада и званично доступна на 111 језика. Правила која регулишу шта корисници могу или не могу да објављују, а која се односе на кључна питања у распону од говора мржње и подстицања насиља, до здравствених дезинформација и самоповређивања, преведена су тек на 41 језик до априла 2019. године, показала је истрага коју је спровео Реутерс. Око 15.000 модератора садржаја компаније течно је говорило на око 50 језика, а аутоматизовани алати компаније који би требало да открију опасни садржај радили су на око 30. Facebook није одговорио на упит који им је посалао Гуардиан да ли су се ови бројеви променили од априла.
Моника Бикерт, шефица Facebookove глобалне политике, рекла је за Реутерс да је превођење правилника о садржају, који на енглеском има око 9.400 речи, "превише тешко".
Од 2010. године, нето добит Facebooka је премашила 69,1 милијарду долара. Оно што се 2008. године, када је Facebook био старап са губитком, могло сматрати опортунизам и стратегија, данас је једноставно неопростиво.
Резултати неконтролисане мржње и пропаганде могу бити смртоносни: неуспех Facebooka да адекватно реши проблем говора мржње умешан је у кампању етничког чишћења у Мијанмару и антимуслиманске побуне у Шри Ланки. Језичке баријере ометале су Facebooku способност разумевања и реаговања на оно што се дешавало у обе земље.
Ово је само један пример мноштва области у којима Facebook и друге велике платформе одбијају да преузму одговорност за своје компаније, а величину користе као штит за кривицу.
Када је Убер објавио безбедносни извештај који показује да је више од 3.000 путника у Америци пријавило сексуалне нападе у 2018. години, то је постало друштвени проблем.
-Само у Сједињеним Државама, више од 45 вожња Убером дешава се сваке секунде-, написао је на блогу главни правни директор Убера Тони Вест. -У том обиму нисмо имуни на најозбиљније безбедносне изазове друштва, укључујући и сексуалне нападе.- Наравно, али друштво не узима процента од сваке вожње Убером; Убер узима.
YouTube је 2015. године покренуо специјализовану платформу за децу и, четири године и безброј скандала касније, још увек не прегледа садржај како би утврдио да је он заиста примерен деци.
Доминација Амазона на тржишту подстакнута је одлуком да дозволи учешће продаваца са треће стране на својој платформи. Резултат је био изузетно профитабилан за Амазон, али истрага коју је спровео Wall Стреет Јоурнал открила је хиљаде несигурних предмета који се продају на овој веб локацији, укључујући и производе за децу.
Технолошке компаније углавном делују под претпоставком да прихватљиво да ако припремате оброке за 10.000 деце, отрујете само њих 10.
На прагу нове деценије, многе ствари се чини јасним, осим што ћемо се годинама бавити последицама неконтролисаног развоја технолошких компанија. Зато што "лепота" платформи које се развијају лежи у томе да приход прикупља компанија, а негативне последице се гомилају за све нас.