Шта је Wi-Fi 6 и шта ова мрежа пружа што нисмо искусили пре?

Већ двадесетак година се све више ослањамо на уређаје који комуницирају са Мрежом без жица, па су безбедност и, нарочито, перформансе те везе постали веома важни параметри комфорног рада. ИЕЕЕ, као једна од најзначајнијих организација која се бави стандардима у овој области, упорно ради на унапређењу бежичне комуникације, а резултат тог рада су стандарди договорени у сарадњи са произвођачима опреме и софтвера. Тренутно углавном користимо стандард 802.11ац (зову га и Wi-Fi 5) усвојен 2014. године, који теоријски обезбеђује брзину комуникације између 433 и 6933 Мбпс (мегабита у секунди).

Да је брзина стварно таква вероватно нам нови стандард и не би био толико интересантан, али свако ко користи Wi-Fi зна да је брзина у реалним условима углавном знатно испод доње границе. Сасвим је довољна за смартфоне, таблете и кућну паметну опрему, али не баш сјајна за модерне телевизоре и лаптопе. Кад год неко осмишљава свој радни простор, увек му предлажем да рачунар (лаптоп или десктоп, свеједно) повеже у мрежу користећи Ethernet кабл утакнут у (по могућности 10 Гбпс) switch.

Магија комуникације

Убрзање бежичне комуникације је веома сложен технички проблем – „очигледна“ решења су давно исцрпљена и за веће брзине комуникације потребна је читава (инжењерска) вуду магија. Није нам циљ да у овом тексту идемо дубоко у техничке детаље, али ћемо рећи да се 802.11ax комуникација заснива на ортогоналном фреквентном мултиплексирању (ОФДМА, orthogonal frequency-division мултипле access). Идеја је „позајмљена“ од мобилних (целуларних) мрежа: бежични канал се дели на више „подканала“ (ресоурце унит), како би у оквиру сваког канала могао паралелно да комуницира већи број уређаја.

Прецизније речено, у 20 MHz каналу може да се комуницира са девет клијената, у 40 MHz каналу са њих 18 а у 80 MHz каналу чак 37. Сваки од њих добија онолики део пропусног опсега колики му је потребан – више пакета треба за 4к телевизију него за комуникацију са паметним усисивачем.

Дакле, много важније од веће брзине (која и није толико већа, теоријских 9.6 Гбпс, што је непуних 40% више од брзине 802.11ац мрежа) јесте могућност укључења знатно већег броја уређаја у мрежу, што је значајно чак и за куће опремљене гомилом смарт home опреме, а да о канцеларијама или сајамским халама ни не говоримо.