Нови циклус разговора у ДОБ-у: Сто година од оснивања Југославије
Трибинска сала Дома омладине Београда.
У организацији Центра за југословенске студије (Цејус) и Дома омладине Београда у уторак, 06. фебруара 2018. године у 19 часова, одржаће се у трибинској сали Дома омладине Београда, трибина под називом "Стварање Југословена".
Лувру КОНАЧНО враћене слике које су нацисти украли током рата! Позивају ПРАВЕ власнике да се огласе!
Циклус разговора: Сто година од оснивања Југославије
Организација: Учествују: др Станислава Бараћ, Институт за књижевност и уметност; др Лада Стевановић, Етнографски институт САНУ/Цејус; проф. др Илдико Ердеи, Филозофски факултет Универзитета у Београду; др Сања Петровић Тодосијевић, Институт за новију историју Србије/Цејус. Модератор: др Срђан Атанасовски, Музиколошки институт САНУ, координатор Центра за југословенске студије.
РУСКИ ОДГОВОР! Овамо режимски медији ПУМПАЈУ причу о Доналду Трампу (ВИДЕО)
Трибином Стварање Југословена отпочеће се разговори на тему "Сто година од оснивања Југославије", које организују Центар за југословенске студије (Цејус) и Дом омладине, Београд (ДОБ). Учесници и учеснице трибине Стварање Југословена покушаће да одговоре на бројна питања која задиру у проблематику стварања југословенске нације, процесе „стварања“ Југословена „одозго“ али и њима сродне и спонтаније процесе „стварања“ Југословена „одоздо“ Политика „привођења“ грађана југословенској држави али и званичној идеологији разматраће се од времена Првог светског рата и Уједињења 1918. преко времена постојања југословенске државе као краљевине а онда и социјалистичке републике.
Званична политика државе која је, између осталог, требало да доведе до конструисања југословенског идентитета, разматраће се кроз анализу политике конструисања југословенске књижевности, писања југословенских часописа за децу са посебним освртом на писање часописа „Југословенче“ који је излазио пре Другог светског рата, симболе пионирског идентитета али и званичну политику образовања и васпитања која је у Југославији крајем педесетих почетком шездесетих година 20. века довела до „масовне производње“ тзв. „срећног детињства“. Политика „стварања“ Југословена разматраће се као веома динамична али не и изолована у односу на друге процесе који су обележили период постојања како Југославије као краљевине тако и социјалистичке Југославије.
О циклусу: Сто година од оснивања Југославије
Центар за југословенске студије (Факултет за медије и комуникације) и Дом омладине Београда организоваће током 2018. године трибину под називом „Сто година од оснивања Југославије“. На трибини која ће се реализовати кроз низ разговора али и предавања на теме које задиру у питања политике и праксе живота у југословенској држави и „после ње“ (идентитет, празнике, симболе, образовну политику, културну политику, уметничко стваралаштво, мапирање јавног простора, популарну културу, распад Југославије, сећање на Југославију, југословенско наслеђе) представиће се бројни истраживачи и истраживачице различитих феномена који се везују за постојање и распад југословенске државе.
Трибина која ће бити реализована у периоду од фебруара до децембра месеца 2018. године отвориће се расправом о идентитету тј. идеолошким обрасцима и механизмима конструисања југословенског идентитета. Учесници и учеснице трибине покушаће да кроз анализу политике „привођења“ грађана идеологији али и држави, покажу на који су се начин „стварали“ Југословени. Поред процеса изградње националних односно наднационалног идентитета у фокусу елабората учесника и учесница трибине биће и маригиналне друштвене групе (жене, деца, ЛГБТ популација) чија афирмација у период постојања, пре свега социјалистичке Југославије, указује на динамику модернизацијских процеса у југословенском друштву у периоду после окончања Другог светског рата.
Значајан сегмент трибине биће посвећен анализи празника и симбола као и њиховом месту у процесу кохезије Југословена без обзира на њихово социјално порекло, националну припадност, пол, узраст. Неколико сегмената трибине биће посвећено аналзи уметничких пракси у југословенској држави са посебним освртом на уметничке покрете без којих се не могу разумети интегративни али ни дезинтегративни процеси који су довели до краја Југославије. На самом крају, последња три сегмента трибине биће посвећена политикама и праксама које су произашле из распада југословенске државе 1992. године. Учесници и учеснице трибине покушаће да кроз анализу пракси, које нису заобишле ни једно постсоцијалистичко друштво па ни националне државе које су настале на простору бивше Југославије, као што су: редефинисање јавног простора, промену односа према антифашистичком наслеђу и наслеђу Другог светског рата, виђење Југославије и Југословена кроз нове музејске поставке укажу на сећање на Југославију као на једно од најдинамичнијих поља истраживања у процесу сагледавања како „далеке прошлости“ тако и актуелне стварности.
Намера ове трибине је да отвори „живу“ дискусију и успостави дијалог између „професионалних“ познаваоца Југославије (из области историје, етнологије/антропологије, социологије, музикологије, филозофије, теорије књижевности, историје уметности) и шире јавности, показујући докле се у промишљању Југославије стигло, сто година након њеног настанка.
