Разговор о Горану Паскаљевићу: Сусрет посвећен горостасу великог платна

Уредништво едиције „Фестових 50“  (Издавач „Библиотека града Београда“) и Дом омладине Београда, организују скуп посвећен несумњивом великану филмске уметности Горану Паскаљевићу са жељом да се, између осталог, посвети дужна пажња његовом ванредном опусу и изузетној личности, као и да се на скупу изговорено, као засебна целина, инкорпорира у књигу о њему која ће, под (радним) називом „Горостас великог платна“ бити објављена у едицији „Фестових 50“.

Скуп је отворен за јавност, а учествују неки од његових сарадника, драмских уметника, филмских зналаца, кинематографских стваралаца и упосленика који ће говорити о сећањима на Горана Паскаљевића и сарадњи са њим, његовом опусу, редитељском рукопису, значају…

Прослављени филмски редитељ и велики стваралац, Горан Паскаљевић (Београд 22. април 1947 – Париз 25. септембар 2020) несумњиво је оставио снажан, блистав траг у овдашњој култури, истовремено бранећи њене боје својим филмовима, успесима и личношћу широм света.

Паскаљевић је дипломирао филмску режију на чувеној Прашкој академију (ФАМУ). Урадио преко 30 документарних и кратких филмова, и 18 играних, од којих су многи овенчани наградама и похвалама у свету. „Златну арену“ добио је већ за први филм „Чувар плаже у зимском периоду“, који је освојио и Посебно признање на Филмском фестивал у Берлину. Данас се многи његови филмови убрајају у антологијске, попут „Пас који је волео возове“, „Посебан третман“, „Варљиво лето ‘68“, „Туђа Америка”, „Буре барута”, „Кад сване дан”…

Добитник је низа признања међу којима су Награда критичара за најбољи европски филм 1998. („Буре барута“), Награда критичара у Сан Себастијану 1990. („Време чуда”), часопис „Варајети” сврстао га је 2001. у пет најбољих редитеља године, први је редитељ који је 2002. у Минхену добио награду „Бернард Вики – Мост” за хуманизам у својим делима, носилац је француског Ордена уметности и књижевности, лауреат награде „Златни Александар“ у Солуну , „Александар Лифка”, „Златног печата“ Југословенске кинотеке, Награде „Живојин Жика Павловић” и других награда и признања. Имао је ретроспективе у престижним културним центрима у Бечу, Лондону, Москви, Паризу, МоМа музеју у Њујорку… Последњи дугометражни играни филм „Упркос магли” радио је у Италији.