Овако је настала најтужнија српска песма - "Ђурђевдан" су певали на путу ка смрти: Данас сви плачу на њене стихове
Нема особе која не познаје текст ове песме.
Ђурђевданско јутро 1942. године било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду. На путу за логор смрти, вагони су одјекивали речима које сви знамо.
Упркос смрти, страху и разарању, управо у овим најтежим тренуцима, настала је чувена српска песма "Ђурђевдан".
Сви је памтите као атрактивну пекарку у "Варљивом лету", а ево како данас изгледа Јагодинка Симоновић у седмој деценији
Лана дел Реј препоручује својих 5 омиљених књига - "Ово остварење је најавило мрачна времена"
Пријатељица пустила лажну вест о смрти глумице: Преживела мождани удар и кому, али њено срце је ипак стало
- На Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: "Ајте Срби, Ђурђевдански уранак"- живо се сећао тога јутра професор доктор Жарко Видовић (1921 - 2016), преживели сведок који је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе био заточен у сарајевским казаматима.
Срби су покупљени из затвора и доведени до Већнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.
- На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо - сведочи Жарко Видовић.
У тим возовима смрти који су ишли за Јасеновац, у једном тренутку родила се песма "Ђурђевдан" која се најпре заорила из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва "Слога" из Сарајева, а онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.
Одговор на ту песму врло брзо је стигао. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха па су многи Срби угушени и пре него што су стигли до Славонског Брода где су преседали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу наставили пругом широког колосека.
Песма "Ђурђевдан", коју је пре готово три деценије обрадио Горан Бреговић је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац, пише Мондо.
Србија Данас/К.Л.
