Сјај и трагедија легендарне ЕКВ групе - како су најтеже болести и тешка зависност окончале блиставу будућност бисера Југославије

Прича о Екатарини Великој, познатој и као ЕКВ, завршила је 1994. године, тачно 11 година након објављивања њиховог дебитантског албума "Катарина ИИ". 

Током те деценије и више, бенд је оставио неизбрисив траг на музичку сцену наших простора. Међутим, судбина сваког од чланова овог култног бенда носила је горке последице.

Милан, Меги, Бојан, Вд и остали чланови групе обележили су своје време песмама које су, осим многобројних хитова, пратиле и контроверзе у вези с њиховим приватним животима и стиховима које и данас певају нове генерације. Многе младе особе нису се ни родиле када је бенд напустио сцену.

Након албума "Неко нас посматра" из 1992. године, који су музички критичари назвали најгорим у њиховој дискографији, фронтмен Милан Младеновић је отишао у Бразил да ради на свом пројекту "Angel's Breath" заједно са пријатељем и Митром Суботићем Субом. Овај мрачни и херметични пројекат значајно се разликовао од онога што је Младеновић радио са ЕКВ-ом, а постао је савршен завршетак његове необичне каријере.

По повратку из Бразила, Милан је био добро расположен и кренуо је на концертну турнеју са ЕКВ, уз рад на новим песмама за албум који је носио радни наслов "Поново заједно". Међутим, рад на албуму је прекинут због његових здравствених проблема. Последњи наступ бенда одржан је у Будви у августу 1994. године, након чега је Милан одмах хоспитализован. Званична дијагноза била је рак панкреаса, док су незванично кружиле приче о разним туморима као последицама вишегодишње борбе са вирусом ХИВ-а.

Милан је у својим последњим речима изразио да му није жао што је свој живот посветио рокенролу. Сматрао је да је трошење година на "неозбиљну ствар као што је рокенрол" било поштеније и искреније него било шта друго. Преминуо је 5. новембра 1994. године у Београду, у 37. години, а његова смрт означила је крај рада групе Екатарина Велика.

Басиста Бојан Печар, рођен 22. марта 1960. године у Београду, напустио је ЕКВ након албума "Само пар година за нас" 1989. године и преселио се у Лондон, где је свирао у бенду "Мишн" и бавио се сликарством. Умро је 13. октобра 1998. године у 39. години, према званичној верзији од срчаног удара, али су кружиле и приче о предозирању.

Маргита Стефановић, позната као Маги, била је кључна фигура ЕКВ-а, придруживши се бенду 1982. године. Њен јединствени глас и енергија оставили су дубок траг у музици. Маги је створила нека од најпознатијих дела ЕКВ-а, али је после распада бенда, као и Миланове смрти, почела да тоне у заборав, а дроге су је водиле у пропаст. Умрла је 2002. године у 43. години.

Срђан Жика Тодоровић, који је био бубњар од 1987. до 1990. године, осврнуо се на свој рад са ЕКВ-ом, истичући колико су га чували као младог члана. И он се суочио са личном трагедијом када му је преминуо син.

Вд, рођен као Иван Вдовић, био је познат као прва регистрована особа оболела од АИДС-а у Југославији. Био је музичка икона, али су проблеми с дрогом узели данак. Умро је 25. септембра 1992. године у 31. години.

Душан Дејановић, први бубњар бенда, такође је умро од АИДС-а 16. новембра 2000. године. Душан Герзић, познат као Гера, који је радио омот прве плоче ЕКВ, преминуо је у јануару 1998. године под неразјашњеним околностима.

Митар Суботић Суба, Миланов пријатељ и продуцент, преселио се у Бразил и постао успешан у електронској музици, али је погинуо 1999. године у пожару у свом студију.

Кроз све ове судбине, бенд ЕКВ остаје један од најаутентичнијих и најмистериознијих у историји музике бивше Југославије, а њихова музика и даље резонира са генерацијама.