34. БЏФ ИНТЕРВЈУ: Марко Мескида: "Највише уживам у наступима уживо"

У 31. години живота пијаниста и композитор Марко Мескида (Марцо Mezquida) već има педесетак албума иза себе, од чега шеснаест под својим именом (соло клавир, различита дуа и трија), као и четири титуле за музичара године које додељује Каталонска џез асоцијација (2011–2013, 2015). Његова занимања удружују широк спектар жанрова – класичарски романтизам (Шуберт, Шопен) и импресионизам (Трио Равел), популарну музику, мејнстрим џез, авангарду и слободну импровизацију, рок и фламенко. Осим за сопствене џез пројекте, активно пише и музику за позориште и телевизију.

На 34. Београдском џез фестивалу наступиће са соло програмом, у петак, 26. октобра у Великој сали Дома омладине Београда. Концерт је реализован уз подршку Амбасаде Шпаније и Института Сервантес, а улазнице су у продаји преко ЕВЕНТИМ мреже.

Један од најбољих музичара на Балкану добија спомен-обележје на платоу испред Дома омладине

Имате само тридесет и једну годину, а већ сте успели да снимите преко 50 албума, наступате широм света и освојите многе важне награде. Када сте почињали професионално да се бавите музиком, да ли сте очекивали да ћете тако рано остварити веома успешну каријеру?

Марко Мескида: Заиста нисам то очекивао. То је остварење сна који сам сањао још као студент на Менорки, малом острву на којем сам рођен. Нисам тада могао ни да замислим да ћу са 30 година иза себе имати мноштво концерата одсвираних у 30 различитих земаља широм света, да ћу свирати на толико предивних места, у невероватним градовима, међу којима је и Београд.

Ваша музика је спој различитих жанрова, комбинација класичног и савременог музичког израза. Шта је највише утицало на вашу музику?

Марко Мескида: Одувек сам волео више музичких стилова, које сам и проучавао током школовања. Са седам година сам почео да идем на часове клавира и свирам класичне композиције, али још тада сам осећао да ми је потребно да будем креативнији, па сам почео да импровизујем и компонујем. Кад сам открио музику Битлса постао сам њихов велики обожавалац и почео сам да слушам популарну музику на радију. Често сам по сећању “скидао” песме бројних рок и поп група и свирао их. Захваљујући томе што сам разумео како музика функционише, могао сам да унесем своју креативност и у класику и у популарну музику. Као тинејџер открио сам Елу Фицџералд и Кита Џерета и одмах сам се заљубио у џез, али и у бразилску музику, захваљујући музичарима попут Гал Косте и Егберта Гисмонтија. Потом сам изнова открио класичну и савремену музику, слушајући Равела, Орнштајна, Стравинског, Бериоа, Бернштајна… Тако да мислим да је моја музика лични “коктел” многих утицаја.

Поред концертних активности и снимања албума, пишете и музику за телевизију и позориште. Шта је теже радити? У чему више уживате?

Марко Мескида: Као музичар, отворен сам за различите аспекте рада, на пример подучавање или компоновање за позориште, телевизију, кратке филмове… То је другачији вид задовољства од концертних активности. Волим да комбинујем музику са другим начинима уметничког изражавања. Све може да буде и лако и тешко, у зависности од тренутка у којем стварате или од самог пројекта. Ипак, највише уживам у концертима и наступима широм света, јер ми пружају онај интензитет који највише волим у музици: да дајем најбоље од себе сваког дана и примам повратну реакцију од публике.

Наступали сте на многим фестивалима, али први пут ћете свирати на Београдском џез фестивалу – да ли знате нешто о њему?

Марко Мескида: Ово ће бити мој први концерту у Београду и Србији и стварно једва чекам прилику да упознам нове људе, али и да дам све од себе на наступу. Видео сам сјајне постере за претходна издања Београдског џез фестивал и знам да сте до сада угостили многе феноменалне музичаре. Такође, знам да је ваш фестивал један од најбољих у Европи, да постоји од 1971. године и има дугу традицију.

Слоган овогодишњег Београдског џез фестивала је “Без граница”. Да ли постоје границе у савременом џезу?

Марко Мескида: Не мислим да постоје, јер музика сама по себи нема граница. Све зависи од страсти музичара.