8. ИндиеБелграде ИНТЕРВЈУ: Џереми ЛаЛонде и Џонас Черник, аутори филма “ЕШГРОУВ”
Фестивал америчког независног филма одржава се већ осму годину за редом у организацији Дома омладине Београда, уз подршку Града Београда, Амбасаде САД у Београду и Министарства културе и информисања Републике Србије. Од 11. до 13. новембра 2022. традиционално ће београдској публици представити најновија филмска остварења и занимљиве ауторе са узбудљиве, независне сцене у Америци. Један од филмова је и узбудљива футуристичка мелодрама “Ешгроув” (Асхгрове), за који режију и сценарио потписује Џереми ЛаЛонде (Jeremy ЛаЛонде), а главни глумац, продуцент и косценариста је Џонас Черник (Јонас Chernick).
Филм “Ешгроув” (Канада, 2022, 92 мин) у оквиру 8. ИндиеБелграде фестивала биће приказан у петак, 11. новембра од 18 часова у Великој сали Дома омладине Беогада, а говори о научници у кризи (Аманда Бригел), која се, док тражи формулу за спас воде на Земљи, повлачи на викенд помирења са својим скоро отуђеним мужем. Убрзо ће схватити да од њиховог брака зависи и формула за спас човечанства. Филм је приказан на више светских фестивала (Глазгов, Данцес With Филмс, CineQuest), а добио је Награду за најбољи глумачки ансамбл на Канадском националном фестивалу 2022. године.
Џереми ЛаЛонде, познат публици по свом претходном култном филму и некадашњем фестивалском хиту “Како планирати оргију у малом граду“ из 2015. године, у новом остварењу мајсторски пребацује причу о глобалној здравственој претњи, на интимни, још узбудљивији љубавни план.
Улазнице по цени од 300 РСД су у продаји на Тицкет Висион благајни у Дому омладине Београда.
Џереми, Ви и Џонас Черник – Ваш дугогодишњи сарадник и главни глумац, косценариста и продуцент – заједнички сте снимили бројне филмове, укључујући фестивалски хит “Како планирати оргију у малом граду” или научно-фантастичну комедију “Џејмс против његовог будућег ја”, који се међусобно прилично разликују. Како сте дошли на идеју за ЕШГРОУВ?
Џереми ЛаЛонде: Када смо Џонас Черник и ја почели да разговарамо о следећем филму који бисмо радили заједно (након наше научно-фантастичне комедије “Џејмс против његовог будућег ја”), сложили смо се око једног: да снимимо нешто потпуно другачије од свега што смо радили до тада. Желели смо да све у вези с тим буде другачије – нарочито сам процес снимања. Хтели смо да направимо филм који је био нешто као експеримент и који нам је омогућио да се размахнемо, дајући себи дозволу да преузмемо огромне креативне ризике. На крају смо смислили причу која ме је потпуно распаметила.
Реците нам нешто о тој причи.
Џереми ЛаЛонде: Радња је смештена у блиску будућност у свету на ивици колапса због кризе воде која прети свима, свуда. Проводимо викенд са наизглед нормалним паром чија је веза у кризи. Она је истакнута научница од које свет очекује решење за спас човечанства и она је близу тог решења, али блокира се. На инсистирање својих шефова, принуђена је да проведе викенд на породичној фарми, да се ресетује и опусти у нади да ће тако успети да поврати фокус. Током викенда пар покушава да се поново повеже, али све време расте сумња да ствари нису баш онакве какве изгледају. Како викенд одмиче, а тензије расту, постепено и са шоком схватамо колико је судбина света везана за њихов однос. То је прича пуна мистерија и тајни која поставља питања: да ли је неке ствари боље оставити скривеним, или можемо само да се заиста ослободимо и спасимо, ако будемо потпуно отворени са онима које волимо? Хоће ли нас истина ослободити или ће уништити човечанство заувек?
Рекли сте да сте дошли на идеју за причу о кризи воде пре него што је било ко чуо реч “ковид”. Да ли је пандемија нешто додала филму?
Џонас Черник: Па, мислим да се ништа није променило у односу на начин на који смо то замислили. То што се радило о пандемији у време док је пандемија, била је пука коинциденција. Не користим реч “пандемија” када описујем наш филм, јер кажем да је свет у кризи воде, али сличности свакако постоје.
Џереми Лалонде: Идеја да Амандин лик буде метафора за оне који су први реаговали дефинитивно није била део планетарне стратегије, али је сјајно што се на неки начин односи на то –на позитиван начин, надам се.
Џонас Черник: Човеку падну на памет научници у лабораторијама који су добили задатак: “Потребна нам је вакцина што пре, што је пре добијемо то ћемо пре моћи да спасемо свет.” Тако да је шачица ових научника била затворена у лабораторијама месецима под притиском целог света. А ми ни не знамо ко су ти људи. Нико не говори о главном научнику фирме “Џонсон и Џонсон”, или шта год, “Фајзер”, “Астра зенека”. То су људи који су покушавали да спасу човечанство, јер у почетку нисмо знали хоћемо ли сви помрети од ковида. Знате, било је то веома страшно. Дакле, претпостављам на неки начин, случајно, ово је прича о онима који су први реаговали, како каже Џереми.
Значи, реч је о ширем опсегу људи који раде на пословима под високим притиском и тешкоћама које имају при усклађивању друштвених и породичних обавеза.
Џонас Черник: То нас је веома занимало. Између осталог и то шта се дешава у кључалом мозгу особе на којој, буквално, почива терет целог света и како то утиче на све и како се то огледа у њеном животу и како утиче не само на њене односе, већ и на то да је све некако циклично, јер њен брак који се распада, или њен конфликт с пријатељима, све то утиче на њен непосредни задатак, а то је да спасе свет. И тако су све те ствари суштински повезане. И не размишљамо о томе, заиста, када размишљамо о херојима, тако да је то био занимљив улазак у материју.
Неке од најбољих прича научне фантастике су засноване на последицама тога да једноставне ствари од којих сви зависимо изненада постану недоступне. Колико вам је требало да смислите природу катастрофе за ваш филм?
Џереми Лалонде: Џонас и ја волимо да узимамо научне, штреберске идеје и да их затим сведемо на нешто што је погодно за акцију и визуализацију. Знали смо да снимамо филм са малим буџетом, тако да идеја типа “сва вода је пресушила” – није долазила у обзир, то не можемо визуелно да прикажемо на екрану, немамо буџет за тако нешто. Дакле, желели смо нешто што је, знате, повољно за буџет, прихватљиво, али и нешто што бисмо могли да учинимо свакодневним.
Џонас Черник: Нама, као писцима ово је представљало вежбу у причању приче. Дошли смо на фантастичну идеју и консултовали смо хемичаре, стручњаке за воду, да бисмо затим ишли даље у стилу: “Добро, сад кад све то знамо, хајде да одбацимо све то.” Хајде да се бавимо тиме како ће то да се прикаже визуелно, физички, кроз ликове? Много је науке иза онога што смо смислили, тога нема у филму, јер би вас угушило од досаде. Али замисао да наш организам изненада почне да одбацује воду, мислим, технички, идеја коју смо истраживали била је да наша тела раздвајају молекуле воде и да нас водоник трује. Ту је тај парадокс: да нас убија управо оно што нам је неопходно за живот. Џеремију и мени се свидело да се на суптилан начин поиграмо метафором љубави, љубав тражимо, она нам је потребна, она нас одржава, али исто тако нас раздире.
Филм третира још један велики проблем, који се у стварном свету огледа на разне начине, а то је питање подизања детета у свету и колико људи могу данас да се осећају сигурни да би се одлучили на тај потез.
Џонас Черник: То је сјајно питање. И Џереми и ја смо родитељи. Обојица имамо по двоје деце.
Џереми Лалонде: Мислим да бисмо се и Џонас и ја сложили да никада није добро време за рађање деце. И, знате, вероватно, можда не би ни требало да се рађају, али мислим да деца представљају наду. Барем сам то покушавао да постигнем у овом филму: чињеница да су ти људи вољни то да раде, говори много. Особа која жели да има дете у овим околностима верује у будућност, за њу је чаша полупуна, зар не?”
ЕШГРОУВ је напет филм са неочекиваним обртом. Можете ли детаљније објаснити како сте написали сценарио и рад с глумцима?
Џереми Лалонде: Филм смо снимали хронолошки, причу смо развијали колективно, глумци су радили са мном и међусобно на биографији ликова. Често смо експериментисали унутар самих сцена, изненађивали се међусобно, пратили своје инстинкте и тумачили сцене на изненађујући или неочекиван начин – прича и сценарио су “живели” онако како нико од глумаца или чланова екипе пре тога није доживео. Био је то процес набијен енергијом, а унутар њега смо пронашли креативну слободу какву никад раније нисмо имали. Тај пројекат ме је изазвао на нове и узбудљиве начине и омогућио нам је да се размахнемо и откријемо нешто ново о себи, као глумцима, сценаристима, режисерима и приповедачима. Одушевљен сам резултатима и једва чекам да их поделим са публиком широм света.