СРПСКА ЕЛИТА НА САХРАНИ ДАВИДА АЛБАХАРИЈА - култни писац сахрањен уз потресне речи на јеврејском гробљу
Сахрањен један од најважнијих писаца српске књижевности на прелазу из 20. у 21. век.
Књижевник Давид Албахари сахрањен је данас на Јеврејском гробљу у присуству породице и пријатеља.
Албахари је преминуо 30. јула у 75. години након тешке болести.
"Свет је само одраз...": ОВАКО ГОВОРИ Давид Албахари!
Непозната архива Слободана Јовановића стигла је у Адлигат: "Стотине докумената писаних руком..."
Последњу почаст великом писцу одали су Светислав Басара, Зоран Хамовић, , Мирјана Огњановић и други значајни писци и елита наше културне сцене
Говор у част свој пријатеља одржали су Мирјана Огњановић и Душан Петричић.
– Као што смо се истовремено отиснули у свет, тако смо се истовремено, опет без договора и вратили у Земун. Са идејом да своје пензионерске дане проводимо у лепим шетњама и разговорима по земунском кеју. Идеју о шетњама и разговорима само смо делимично реализовали. Давидова неочекивана и непријатна болест пореметила нам је планове. Срчаност којом је чувао своје право да, упркос болести и објективним ограничењима, неометано мисли и путује, учествује на књижевним вечерима и разговара са својом публиком, ретко се виђа – говорио је између осталог Петричић и закључио:
– Ето нама, друже, нове локације на којој ћемо се једном, извесно је, поново срести. Ту у новом необичном простору и још необичнијем амбијенту опет се играти горњег и доњег Земуна. И зато данас, када се растајемо, можемо чиста срца да кажемо: увек наш Давид! Овдашња јеврејска заједница, Савез и све општине, дугују му безграничну захвалност за све што је учинио за нас. И зато нека је благословено сећање на Давида Албахарија!
Давид Албахари рођен је 15. марта 1948. године у Пећи у јеврејској породици. У Загребу је студирао енглеску књижевност и језик, а 1973. године објављује своју прву збирку кратких прича „Породично време“. У књижевним круговима постаје веома популаран након своје четврте књиге „Опис смрти“, за коју је добио награду „Иво Андрић“.
Албахари 1991. године постаје председник Федерације јеврејских заједница Југославије, а радио је и на евакуацији јеврејског становништва из Сарајева. Са породицом се 1994. године преселио у Канаду, тачније у Калгари, где је живео до 2012. године, када се доселио у Београд.
У Србији је брзо стекао статус култног писца. Његове књиге превођене су на немачки, француски, енглески, хебрејски, албански, мађарски, словачки, словеначки, македонски, пољски и италијански језик и важио је за нашег најпревођенијег савременог писца. За многе књиге и ауторе које је и сам преводио, читаоци и писци чули су управо од њега.
