Два легендарна српска глумца била су у браку са Оливером Марковић: Заказани сусрет пре првог венчања спасао је сигурне смрти
Мали број људи зна љубавну причу ванвременске уметнице.
Прошло је скоро 14 година откако нас је напустила легендарна глумица Оливера Марковић. Једно од највећих глумачких имена југословенске сцене 20. века публика ће памтити по бројним телевизијским, позоришним али и певачким изведбама.
Оливера је успела да кроз читав радни и животни век у први план стави своја уметничка постигнућа, а да детаље свог приватног живота сачува од јавности.
Зато, мали је број оних који знају да је легендарна глумица била у браку са двојицом колега.
Прича о првој љубави Оливере Марковић и како је избегла сигурну смрт
Прву велику љубав, Оливера је као тинејџерка упознала у ратом захваћеном Београду 1944. године када се на Коларчевом универзитету окупила креативна омладина са жељом да ствара позоришне представе. Једног дана је на аудицију дошао Раде Марковић који је према сопстевном сведочењу лоше одиграо део из Нушићевог "Сумњивог лица", али био примљен.
Док су се те године састајали у холу петособног стана на Теразијама број 12, прикључио им се и почео да их подучава јеврејски редитељ драме и опере, Ерих Хелц. Планирали су да спреме неколико представа које ће одиграти након ослобођења, али како је тада почело немачко бомбардовање Београда, а Коларац био у центру дешавања, договорили су се да пробе наставе у вили Пере Радовановића на Пашином брду и заказали први термин наредног дана у 9 сати ујутру. Тог кобног дана су стигли на време сви осим већ заљубљеног пара. Судбина је одредила да се Раде и Оливера вече пре тога договоре да се нађу на Јужном булевару рано ујутру, а потом заједно упуте на заказано место. Раде је стигао први у тренутку када су се над Београдом огласиле сирене и почело жестоко бомбардовање. Дуго је чекао Оливеру која се на срећу није појавила на том сусрету, а потом је тужан сам кренуо на пробу. Стигавши до виле, затекао је стравичан призор. Место где је требало да почне да се рађа позоришна уметност, било је срављено са земљом, а тог дана је погинуло свих 40 уметника који су дошли на време.
Мада се од овог стравичног догађаја никада нису потпуно опоравили, апсолвенткиња историје уметности Оливера Ђорђевић, ускоро је постала госпођа Марковић. Удала се за несуђеног студента технике, Радета Марковића, са којим је 24. августа 1946. добила сина, Горана Марковића.
Након ослобођења, преживео део ове аматерске дружине основао је Београдско драмско позориште, а Раде и Оливера су педесетих година прошлог века не само важили за најлепши пар театра на Црвеном крсту, већ се о њима говорило и као о уметницима који су нашој публици донели један потпуно нови сценски изражај који је широм отворио врата нашег савременог позоришног стваралаштва.
Како се угасила љубав Оливере и Радета Марковића
Београђани и данас памте потпуни колапс у саобраћају који је због превеликог интересовања публике настајао оних вечери када су се тих година на репертоару давале представе Тенеси Вилијамса и Артура Милера који је невероватном луцидношћу и неодољивим шармом у главним улогама тумачио овај брачни пар. Уметнички пар Марковић код нас је доживео славу о којој мало ко може и да сања, али како су били неприпремљени за нови талас новинарског светског тренда, чију су трач рубрику наши новинари оберучке прихватили, а они били у жижи јавности, легендарни глумачки пар се тихо, без очију јавности након седамнаест година брака растао.
Нови брак Оливере Марковић
Након развода, глумица која готово да није имала времена ни за шта осим посла, веома брзо се упустила у везу са колегом Душаном Булајићем, не сањајући да ће се ова љубав преточити у нови брак који ће проткан нежним емоцијама трајати више од тридесет година.
Због тога што је њено име већ озбиљно одзвањало нашом културном сценом, као и рад сина Горана, склапањем новог брака Оливера није поново променила презиме, а како су свој приватан живот она и Душан држали далеко од трач рубрика, велики део јавности не само да није ни знао да је у новом браку, већ су је до краја живота многи везивали за барда нашег театра, Радета Марковића.
Душан је био велики уметник, али није волео славу. Њих двоје су деценије провели заједно као чланови Народног позоришта у Београду, а да нису постали партнери на сцени. Били су потпуно различите природе, излазили одвојено, имали различите погледе на каријеру и успех, а опет упркос свим разликама, међу њима је владала несвакидашња хармонија брачног живота. Оливера је водила један веома амбициозан живот, Душан га је живео повучено, али међу њима је до краја његовог живота постојала искрена љубав.
Душан Булајић нас је напустио 3. јуна. 1995. Оливера Марковић се није више удавала. На глумачким даскама је остала све до самог краја свог живота који се 2. јула. 2011. угасио.
Тајна кутије Оливере Марковић
После Оливерине смрти, њен син, редитељ Горан Марковић, поклонио је Народном позоришту дрвену кутију за накит у којој је славна глумица држала своје драгоцености.
Умрлицу Жанке Стокић је, како је открио Марковић "Оливера скинула са једног дрвета", непосредно после сахране своје старије колегинице, 1947. године. Годину дана касније, Оливера је уписала Академију, а чињеница да је сачувала кроз све те деценије ово парченце папира, јасно говори о томе колико је ценила Жанку Стокић.
- Никада нисам била ни Офелија, ни Јулија, нити сам волела такве улоге. Почела сам као заводница и наиграла се таквог репертоара; од глупача до превејаних, од опајдара до дама из високог друштва - изјавила је једном приликом покојна легеднарна глумица.