ХИТАЦ У СТОМАК, ДАВЉЕЊЕ, РАК ПЛУЋА... Ови славни писци су предвидели сопствене смрти у књижевним делима!

Углавном смо свесни да је уметник осетљиво биће које посматра, упознаје, преиспитује свет, мења га, препознаје промене у друштву, а неретко их и предвиђа. Али постојали су писци који су без грешке не само предвидели него и у својим делима убили ликове на идентичан начин и дали тачне описе тога како ће и сами завршити.

КЊИЖЕВНА НОВИНА ИЗ СТАРИХ БЕЛЕЖАКА: Откривено непознато дело Волта Витмана

Дисова утопљена душа

Владислав Петковић Дис био је песник ирационалног, подсвесног, суморног, сетног. Занимљива је  прича о његовом надимку – Дис, који вероватно представља скраћеницу његовог имена (ВлаДИСлав), мада било је и оних који су тврдили да је песник преузео надимак из Дантеове "Божанствене комедије", јер је тако назван један град у Паклу.

Да ли је ово најлепша српска љубавна песма?

Владислав је био велики патриота, па је тако једно време радио као извештач са фронта у Балканским ратовима. За време Првог светског рата, преживео је повлачење преко Албаније, одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску. При повратку у Грчку, брод на коме је пловио пресреће и потапа немачка подморница код Крфа.

СЛИКЕ КОЈЕ ЧУЈЕМО: Мунково дело - симбол универзалног бола (ФОТО)

Песму "Утопљене душе" коју је написао и издао 1911. године, завршио је стиховима:

"Гледећи дуго тај маглени вео,

камо се дани моји разасуше,

шири се покров велик, простран, бео,

под којим леже утопљене душе".

Само 6 година након писања "Утопљених душа", Дис је и сам постао једна од њих.

ПОЉУБАЦ У 8 СЛИКА: Уметници су сачували јединствени тренутак на платну (ФОТО)

Кишово цвеће зла

Данило Киш, наш велики писац, рођен је у Суботици, одрастао у Новом Саду и Мађарској, студирао књижевност у Београду, живео у Паризу и на крају сахрањен у Београду. Најпознатија дела су му "Мансарда", "Башта, пепео", "Рани јади: за децу и осетљиве", "Гробница за Бориса Давидовича".

5 НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ЗАБЛУДА: Ево шта су нас у школи погрешно учили

У својој књизи "Енциклопедија мртвих", у истоименој причи која носи и поднаслов "Читав живот", Киш казује да се јунакиња, чији одлазак у чудновату библиотеку пратимо, пробудила из сна и запамтила очеве слике на којима је један цвет, један необичан цвет, налик на неку голему ољуштену и распуклу помонаџу, испресецану танким црвеним линијама попут капилара. Била је то мапа његове болести, односно рака на плућима од којег је отац јунакиње и преминуо.

БРАЋА КАРАМАЗОВИ - ВЕЧНИ КЛАСИК: Одабрани цитати за нова питања!

Међутим, сам Данило Киш, умро је од рака плућа и лекари тврде да је болест изузетно подсећала на цвет поморанже, исто онај који је описао у својој причи.

Бохумил са петог спрата

Бохумил Храбал, један је од најзачајнијих чешких писаца 20. века. Почео је као физички радник у челичани, а до краја живота написао је чак 50 дела од којих су многа екранизована. Нека од најпознатијих су "Строго контролисани возови" и "Село моје мало", оба у режији редитеља чешког новог таласа Јиржи Мензела.

НАПИСАЛА ЈЕ ПИСМО МУЖУ, А ЗАТИМ СЕ УБИЛА: Напунила је џепове камењем и ушла у реку (ФОТО/ВИДЕО)

Технички најзанимљивији роман му је "Часови плеса за напредне и одрасле" (или у неким преводима "Сати плеса за одрасле"). Састоји се од једне једине реченице која се протеже на око 130 страна. У неколико својих књига провлачи мотив самоубиства главног јунака који скаче са прозора петог спрата.

Савети Вирџиније Вулф за "обичне читаоце"

Почетком фебруара 1997, у 82. години живота, он лежи на петом спрату једне прашке болнице и у једном тренутку одлучује да устане и отвори прозор. Сведоци кажу да је Храбал само покушао да нахрани голубове и том приликом испао кроз прозор. То можда лепше звучи (ако смрт може бити лепа, па још и да звучи) него прича о старцу који се у позним годинама баца са прозора болнице, али сигурно је да је писац извршио самоубиство управо на исти начин као и његови јунаци.

ЛОВАЦ У ЖИТУ ТИ ШАЉЕ ПОРУКУ: Живот је игра која се игра како правила захтевају!

Конкретан разлог за то није познат.

Пушка на Пушкина

Пушкин, отац модерне руксе књижевности, први је међу руским писцима који пише на народном језику. У многим својим делима провлачи мотив двобоја што није случајно јер су за време његовог живота у Русији двобоји били врло честа појава. Једна од његових познатијих прича о двобоју је "Хитац" (наравно, поред поеме "Евгеније Оњегин").

РЕШЕЊЕ БЕЗ РЕШЕЊА: 12 цитата Антона Павловича Чехова

Велики писац је управо и сам у једном двобоју погинуо. Пушкин је 1837. оптужио Д’Антеса да се удвара његово жени. Д’Антес је пуцао први и погодио писца у стомак. Пушкин је пао, подигао се на колена, уперио у противника и покушао да опали. Пошто је пиштољ био мокар од снега, дозволили су му да га замени. Уперио је и овај пут, али само је окрзнуо Д’Антеса. Након тога су покушали да зацеле Пушкинову рану, али два дана касније, славни писац је преминуо.

РАЗМИШЉАЊА СУВИШНОГ ЧОВЕКА: 10 цитата Михаила Љермонтова!

Марина Абрамовић је једном рекла: "Уметник мора да посматра симболе свог дела као знаке за различите сценарије своје смрти. Јер управо су ти симболи оно што га заокупља, чега се боји, оно што на неки начин прижељкује. А понекад се деси да од истих тих симбола и страда".