Мирјана Карановић од Петрије до мајка Маре - У свакој особи постоје две стране, а то су снага и слабост
Импресивна филмографија и бројне награде сведоче о изванредном таленту и доприносу седмој уметности глумице Мирјане Карановић. Више од 70 улога на филму и телевизији, овенчаних међународним признањима, краси њену каријеру, а на Сарајево филм фестивалу са ауторским филмом "Мајка Мара" представиће се публици на специјалној пројекцији која је део Главног такмичарског програма.
Заједно с Мајом Пелевић, Огњеном Свиличићем и Срђаном Кољевићем, створила је несвакидашњу причу о жени која је изгубила све и учи да живот почне из почетка.
Мирјана Карановић проговорила је о изазовима с којима се суочила у току стварања новог филма "Мајка Мара".
- То је прича о жени која је све уложила у будућност сина, а онда га изгубила. И мене је просто испровоцирала таква ситуација да покушам да направим филм о једној жени која је мало другачија. Она нема никога, сама је, а губитком сина заправо губи све до чега јој је стало у животу. У том тренутку заправо схвата дубину своје празнине и колико је у њој нестало живота. И мислим да је тај период њеног туговања и покушавање да настави живот заправо тренутак у ком она освешћује свој празан живот и тражи неки подстицај или мрву живота у себи за коју би се ухватила.
Након дебитантског филма "Добра жена", Мирјана се опет нашла у вишеструкој улози - као глумица, сценаристкиња и редитељка.
- Сад ми је било много теже. Не знам, можда су и моја очекивања била већа. Улог је био већи, а прича интимнија. Имала сам и неке кризе током снимања, али било ми је баш тешко да повежем те две улоге. Тешке ситуације и проблеми вас увек натарају да се саберете и пронађете најбоље решење у том тренутку. Са ове дистанце, имам утисак да бих можда снимила другачији филм. Можда бих била спремнија на неке изазове, али је у том тренутку филм урађен на најбољи могући начин.
Карановићева није правила глумачки кастинг. Истиче да је млади глумац Вучић Перовић знао да ће играти главну улогу.
- Размишљала сам током писања сценарија ко би могао да игра. Чини ми се да не бих могла другачије. Важно ми је да знам ко су заправо глумци за које пишемо сценаристи и ја. Врло брзо глумцима и кажем да ће играти у мом следећем филму. Вучић Перовић је знао да ће играти главну улогу. Радила сам с њим и раније. Он је веома талентован млади глумац, који ће тек показати свој пун капацитет у неким наредним годинама.
Мирјана Карановић је одувек тумачили јаке жене, које су у појединим ситуацијама биле јаче и од себе, а сада је проговорила о томе како је доживљавала своје роле.
- У свакој особи постоје две стране, а то су снага и слабост. Мислим да су јаке особе заправо оне које признају своје слабости. Ликови које сам тумачила су жене које су јаке због тога што су у својим поразима, неуспесима и страдањима успевале да се уздигну и да наставе живот. То је оно што ме изузетно фасцинира код људи. Та животна енергија, да устанеш и наставиш даље, упркос себи и малодушности и песимизму који осећаш.
Глумица је дебитовала филмом "Петријин венац", који ју је винуо у сам врх домаће кинематографије. Мирјана говори да ли је ова рола обележила њену каријеру.
- Петрија је улога по којој ме највећи број људи памти. У свету сам са друге стране много познатија по улогама у остварењима Емира Кустурице, пре свега у филму "Отац на службеним путу", али и "Дас Тројлеин" Андреје Штаке и "Грбавици" Јасмиле Жбалић. Били су веома успешни у Европи, у уметничком смислу. То су моји заштитни знакови и улоге по којима ће ме памтити. Не знам да ли ћу у животу одиграти нешто веће и значајније од тога, али мислим да је ово нешто на шта могу да будем веома поносна.
Чувена уметница је проговорила и о томе да ли глума штити од сурове свакодневнице.
- Захваљујући сцени и представама које играм, заборавим на проблеме, који у том тренутку оду у други план. После неке представе, у којој се на пример добро искачем, и емотивно се испразним у приватном смислу. Сећам се деведесетих година, кад су ратови били у пуном јеку, ми смо радили неку представу и ја сам рекла: "Замислите, нама је сада овде најважније да ли ће неко ући са леве или са десне стране на сцену. И то је оно о чему ћемо мислити целу ноћ, као и то како да приђем свом партнеру. То ће ми бити важније од тога да ли сутра имам шта да једем или шта се све дешава ван зграде позоришта." И то је добро, у том тренутку заборављаш на спољашњи свет и посветиш се неком виртуелном, који градиш заједно са другим људима - истиче Мирјана Карановић за "Курир".
