Mirjana Karanović od Petrije do majka Mare - U svakoj osobi postoje dve strane, a to su snaga i slabost

Zajedno s Majom Pelević, Ognjenom Sviličićem i Srđanom Koljevićem, stvorila je nesvakidašnju priču o ženi koja je izgubila sve i uči da život počne iz početka. 

Mirjana Karanović progovorila je o izazovima s kojima se suočila u toku stvaranja novog filma "Majka Mara".

- To je priča o ženi koja je sve uložila u budućnost sina, a onda ga izgubila. I mene je prosto isprovocirala takva situacija da pokušam da napravim film o jednoj ženi koja je malo drugačija. Ona nema nikoga, sama je, a gubitkom sina zapravo gubi sve do čega joj je stalo u životu. U tom trenutku zapravo shvata dubinu svoje praznine i koliko je u njoj nestalo života. I mislim da je taj period njenog tugovanja i pokušavanje da nastavi život zapravo trenutak u kom ona osvešćuje svoj prazan život i traži neki podsticaj ili mrvu života u sebi za koju bi se uhvatila. 

Nakon debitantskog filma "Dobra žena", Mirjana se opet našla u višestrukoj ulozi - kao glumica, scenaristkinja i rediteljka. 

- Sad mi je bilo mnogo teže. Ne znam, možda su i moja očekivanja bila veća. Ulog je bio veći, a priča intimnija. Imala sam i neke krize tokom snimanja, ali bilo mi je baš teško da povežem te dve uloge. Teške situacije i problemi vas uvek nataraju da se saberete i pronađete najbolje rešenje u tom trenutku. Sa ove distance, imam utisak da bih možda snimila drugačiji film. Možda bih bila spremnija na neke izazove, ali je u tom trenutku film urađen na najbolji mogući način. 

Karanovićeva nije pravila glumački kasting. Ističe da je mladi glumac Vučić Perović znao da će igrati glavnu ulogu.

- Razmišljala sam tokom pisanja scenarija ko bi mogao da igra. Čini mi se da ne bih mogla drugačije. Važno mi je da znam ko su zapravo glumci za koje pišemo scenaristi i ja. Vrlo brzo glumcima i kažem da će igrati u mom sledećem filmu. Vučić Perović je znao da će igrati glavnu ulogu. Radila sam s njim i ranije. On je veoma talentovan mladi glumac, koji će tek pokazati svoj pun kapacitet u nekim narednim godinama. 

Mirjana Karanović je oduvek tumačili jake žene, koje su u pojedinim situacijama bile jače i od sebe, a sada je progovorila o tome kako je doživljavala svoje role.  

- U svakoj osobi postoje dve strane, a to su snaga i slabost. Mislim da su jake osobe zapravo one koje priznaju svoje slabosti. Likovi koje sam tumačila su žene koje su jake zbog toga što su u svojim porazima, neuspesima i stradanjima uspevale da se uzdignu i da nastave život. To je ono što me izuzetno fascinira kod ljudi. Ta životna energija, da ustaneš i nastaviš dalje, uprkos sebi i malodušnosti i pesimizmu koji osećaš. 

Glumica je debitovala filmom "Petrijin venac", koji ju je vinuo u sam vrh domaće kinematografije. Mirjana govori da li je ova rola obeležila njenu karijeru.

- Petrija je uloga po kojoj me najveći broj ljudi pamti. U svetu sam sa druge strane mnogo poznatija po ulogama u ostvarenjima Emira Kusturice, pre svega u filmu "Otac na službenim putu", ali i "Das Trojlein" Andreje Štake i "Grbavici" Jasmile Žbalić. Bili su veoma uspešni u Evropi, u umetničkom smislu. To su moji zaštitni znakovi i uloge po kojima će me pamtiti. Ne znam da li ću u životu odigrati nešto veće i značajnije od toga, ali mislim da je ovo nešto na šta mogu da budem veoma ponosna. 

Čuvena umetnica je progovorila i o tome da li gluma štiti od surove svakodnevnice.

- Zahvaljujući sceni i predstavama koje igram, zaboravim na probleme, koji u tom trenutku odu u drugi plan. Posle neke predstave, u kojoj se na primer dobro iskačem, i emotivno se ispraznim u privatnom smislu. Sećam se devedesetih godina, kad su ratovi bili u punom jeku, mi smo radili neku predstavu i ja sam rekla: "Zamislite, nama je sada ovde najvažnije da li će neko ući sa leve ili sa desne strane na scenu. I to je ono o čemu ćemo misliti celu noć, kao i to kako da priđem svom partneru. To će mi biti važnije od toga da li sutra imam šta da jedem ili šta se sve dešava van zgrade pozorišta." I to je dobro, u tom trenutku zaboravljaš na spoljašnji svet i posvetiš se nekom virtuelnom, koji gradiš zajedno sa drugim ljudima - ističe Mirjana Karanović za "Kurir".