Монографија "Српска краљевска долина" на Сајму књига - министар Горан Весић написао предговор
Капитално издање о средњовековном наслеђу Србије.
Издавачка кућа "Прометеј" је објавила књигу "Српска краљевска долина" Драгана Боснића. Реч је монографији о долини реке Ибар и бројним средњовековним споменицима који представљају основу српског идентитета.
Предговор за књигу је написао Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Весић се огласио путем свог Facebook профила где је објаснио да му је била част да сарађује са Боснићем приликом објављивања овог капиталног издања.
Свечано ОТВОРЕНА десетодневна манифестација Арт Зоне Земун: "Чињеница је да Земун има врло култивисану публику"
"На овогодишњем Сајму књига представљена је монографија Српска краљевска долина аутора Драгана Боснића за коју сам имао част да напишем предговор.
Ова монографија резултат је дугогодишњих мојих размишљања и разговора са аутором књиге Драганом Боснићем и власником издавачке куће Прометеј из Новог Сада Зораном Колунџијом.
Сада се пред читаоцима налази сјајна Боснићева монографија о долини Ибра у којој се налази највећи број споменика културе српског средњег века. Зато је и зовемо Српском краљевском долином.
Аутор ове изузетне монографије Драган Боснић унео је свој лични печат у фактографске чињенице изнете у књизи.
Градове, манастире, утврђења, црквишта, реке и планине, које је описао, лично је обишао уздуж и попреко и пре него је сео и написао књигу завирио је у све тајне Ибарске долине. Тиме је ова књига, осим факата које износи, уједно и једно лично сведочанство лепоте и јединствености српске средњовековне историје, културе и наслеђа. Признајем, мени који сам одрастао у овој долини то је посебно важно.
Ретко које место на свету, као што је то Ибарска клисура, може, на тако малом географском простору, да говори толико пуно о народу који је ту живи, али и о народима који су туда пролазили.
Ибарском долиним су пролазили и Келти и Римљани и разни освајачи, од Монгола, Угара, Крсташа, Османлија, али једино су се Срби ту задржали трајно, препознајући у овом простору земљу суштински повезану са њима, с њиховим бићем.
Долина Ибра својом монументалношћу чини вековно прожимање историје, културе, традиције и мешање великих догађаја у сплету са митовима и легендама, где стварни историјски догађаји често изгледају као бајка, а митови и легенде, својом уверљивошћу и смислом, личе на реална збивања.
Ту су ходиле војсковође и ратници, краљеви и светитељи. Свака стопа ове долине има значај и представља пут којим би у будућности као народ требали ићи, практично један велики путоказ. Идентитетски путоказ трајно утиснут у читав један простор. Сваки камен и планинска чука сведоци су витешког окршаја и великих битака, али и подвижничког живота пустињака монаха и светитеља.
Много тога чини Долину векова изузетном и бајковитом. Од „окамењене шуме“, преко жубора слапова Ибра, хука његових букова и тишине вирова, преко лековитих вода Матарушке, Богутовачке и Јошаничке бање, до чудотворног извора Светог Саве у Одмењу и „очне бање“ испод манастира Градац. Шуме пуне тајни и природних блага и стрме стране које својим стенама чине окомиту литицу ка Ибру, и црни бор који из камена расте наткриљујући споменик у облику српског војника посвећеног ибарским јунацима из Великог рата, само су део знаменитости Долине векова. Јоргован који крајем априла, својом бојом и мирисом украси читаву Ибарску клисуру, Срби су ставили у једну од најромантичнијих европских легенди – легенду о љубави краља Урош II према својој невести Јелени Анжујској, француској принцези.
Ту су подземна црква, цркве брвнаре, цркве зване „Ибарске прелетнице“ јер су за ноћ „прелетале“ из села у село или чак са једне на другу страну Ибра. Постоје и цркве чија градња датира из најстаријих времена 12. и 13. века, где су се молили неимари, који су учествовали у градњи наших најзначајнијих манастира Студенице, Жиче, Градца. На месту где су се браћа Вукан и Стефан Првовенчани, по легенди, први пут срели после сукоба, подигнута је црква посвећена Сретењу.
Тврђава Маглич подигнута у време краља Урош И, да би заједно са осталим тврђавама и утврђеним градовима: Брвеником, Козником, Брњацима, Јелечом, Расом, бранила Студеницу, Жичу, Кончул, али и оне светиње из наставка Ибарске долине, познате као Дежевска котлина: Петрову цркву, Ђурђеве Ступове, Сопоћане. Маглич, још увек стоји, како му и име каже, међу облацима магле па се некада чини да је град ни на небу ни на земљи.
Студеница је задужбина великог жупана Стефана Немање, грађена као узор за све касније светиње српске цркве.
Тако да, уколико се жели погледати корен нашег народа, његови извори, његова душа, Долина векова или Јоргована, Долина српских краљева или једноставно Ибарска долина, јесте најјезгровитији израз тог покушаја пошто собом представља сами корен српског духовног, културног и државничког стремљења.
Али ова монографија није само драгоцено сведочанство о нашој историји. Она је план по коме ће споменици културе бити обнављани. Данас обнављамо средњевековни град Маглич, а потом ћемо и градове од којих данас имамо само остатке Брвеник и Јелачу. Биће обнављане и цркве као што је Стара Павлица једна од наших најстаријих цркава. Када будемо изградили брзу саобраћајницу Краљево - Нови Пазар ова долина, Српска краљевска долина, са обновљеним средњовековним градовима, биће доступна сваком човеку и постаће место ходочашћа."
