Награда "Радоје Домановић" Павлу Ковачевићу и Сави Мартиновићу

Професору Павлу Ковачевићу и Сави Мартиновићу је уручена награда Удружења књижевника Србије "Радоје Домановић" за 2017. годину за укупан допринос српској сатири.

ДОДЕЉЕНЕ БАФТА НАГРАДЕ: Пет признања за "Три билборда..." (ВИДЕО)

Једногласну одлуку је донео жири у саставу: Радомир Андрић (председник), Милован Витезовић, Петар Жебељан, Слађана Митровић, Радослав Тилгер, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић.

У образложењу је наведено да је Павле Ковачевић (1940) у књижевном стваралаштву достигао врхунске домете, а као афористичар ушао у сазвежђе великана сатире већ првом књигом "До сарказма и напред" (1967). 

"У Ковачевићевом опусу највише фасцинирају дубина његових запажања и сликовитост и елеганција књижевног стила", оценио је жири.

Оно што посебно истиче Саву Мартиновића (1935) у врхунском јату српске сатире је, према запажању жирија, његово огледање у читавом низу жанрова - афоризму, епиграму, причи, микро-запису, микро-есеју, питалици и роману. 

"Његовој знатижељи и литерарном габариту тесни су сви оквири и зато их непрестано мења и размиче", стоји у образложењу које је прочитао Чотрић.

Мартиновић је рекао да се диви жирију који је са толико прецизности доделио награду Павлу Ковачевићу, али и да се поноси оним који са њим добија исту награду и од кога је, иако је млађи, учио да пише сатиру.

Ковачевић се уз много хумора осврнуо на однос народа и вођа, у чијој кожи, каже не би био, и нагласио да не треба тежити крајности те да "сатиричар држи центар - Србин у Србији са широким крилима револуције и демократије", да "свако перо орла треба да буде на својој страни, али међусобно у слози", а афоризмима је илустровао да су потомци вође.

За најбољу књигу сатире на српском језику награда "Радоје Домановић" додељена је Милану Р. Симићу за књигу афоризама "Жуљ на жуљ" (Друштво "Траг" и часопис "Наш траг"), Јеремији Лазаревићу за књигу поезије "Филозофија" ("Филип Вишњић") и Јанку Јелићу за књигу прича "Златни човјек" (Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори).

Јелић је рекао да свима њима у Матици српској - Друштву чланова у Црној Гори значи признање "Радоје Домановић" на путу борбе за српски језик, Лазаревићу је награда нови импулс да "више мисли и књизезвно дела на Домановићев начин", а Симић је афоризмима захвалио на награди која му представља "част и обавезу".

За теоријски допринос сатири награђен је Витомир Теофиловић (1943), за књигу "Есеји о афоризмима о романима о песмама" (Геа), коју је жири оценио као књижевни подвиг, капитално издање и енциклопедију српске сатире, посебно афористике. 

"Теофиловићев стил је елегантан, јасан, лапидаран и садржајан. Ако је Станислав Јежи Лец вратио афоризму углед својим "Неочешљаним мислима" на литерарном плану, Витомир Теофиловић је то учинио књигом "Есеји" на књижевно-теоријском пољу", наведено је у образложењу.

Теофиловић је рекао да га је на писање награђене књиге, прве у трилогији, подстакао јединствен случај да пола столећа на овом простору велики број људи пише врхунску сатиру, те је дао скице портрета седморо, како је рекао, великана сатире, и показао читаву библиотеку нашег хумора. 

Признање "Екселенција сатире", које се додељује најбољим страним сатиричарима, припала је Љубомиру Фелдеку из Братиславе, Михаилу Вешиму из Софије и Владиславу Влаховићу из Подгорице.