Напустила Србију на врхунцу филмске каријере, ево како ДАНАС ИЗГЛЕДА НАЈЛЕПША СРПСКА ГЛУМИЦА деведесетих
Звезда филмова "Време чуда", "Подземље", "Вуковар и једна прича", "Стршљен" и даље плени својом лепотом.
Мирјана Јоковић, српска глумица, у пуном јеку своје славе донела је одлуку да се пресели у Амерку, а поред глуме сада има још једно занимање.
Јоковић се спорадично враћа у Србију, а домаћа публика ће ускоро моћи да је види у новом филму црногорског редитеља Ивана Мариновића "Живи и здрави". Иако живи у Америци у свим интервјуима наглашава како везу са Србијом није прекинула.
- Никад нисам отишла са планом да живим ван земље, то се просто десило, и никад нисам раскинула везу са Београдом и Србијом. Иако је моја лична прича другачија, дефинитивно има споја у томе колико ми понесемо свој град са собом - рекла је једном приликом а онда и додала:
- Долазим често, и има доста наших у свету, тако да се спајамо и виђамо. Дефинитивно ми је осећај сваки пут кад слетим у Београд као да нигде нисам ни била, не постоји дистанца, и увек волим да дођем овде.
Мирјана је открила и да јој је педагогија велика љубав.
- Ја предајем и педагогија ми је постала друга љубав једнако важна као и глума. Ту сам открила једну посвећеност која ме испуњава. Предајем на Цалифорниа Институте оф the Артс, једној од најбољих прогресивних школа у Америци, ту сам већ 15 година и много волим своје студенте. Не могу много да себи дам отпуста, али кад се нешто деси што је стварно битно и лепо, да могу да помогнем, онда наравно нађем времена.
Јоковић никад није била везана за место иако у интервјуима говори да је Београд њен град. Са путовањима је кренула још у најмлађем добу.
- Рођена сам у Ужицу, одрасла сам са својим родитељима у Африци у Замбији, првих осам година свог живота. Онда сам дошла овде, уписала академију са шеснаест година. Врло брзо сам почела да радим и започела сама да путујем. Живела сам у Аргентини тамо радила неколико филмова, онда потом по Европи путовала и снимала. На крају сам 1989. године први пут отишла у Њујорк - рекла је у једном интервју Јоковићева.