НАРОДНЕ КУХИЊЕ! Вишедеценијско ширење хуманости, подршке и наде - Бесплатна храна за најугроженије!
Најхуманији програм.
Систем народних кухиња који у нашој земљи функционише деценијама уназад један је од најкомплекснијих и најхуманијих програма који се реализовао на овим просторима. Уједно, овај програм са собом носи и веома висок степен одговорности с обзиром на чињеницу да обезбеђује минимум егзистенцијалних потреба у виду хране.
Стручњаци са Јејла и њујоршког универзитета у Новом Саду о креативном полису "Кинеска"
РАСТАВЉА СЕ ОМИЉЕНИ ДВОЈАЦ 2CELLOS: Своје каријере настављају соло
Према последњим подацима на територији Србије (без Београда и КиМ), активно је 76 народних кухиња, чији рад оперативно координира Црвени крст Србије. Пола литре топлог куваног јела, као и пола векне хлеба, на овај начин добија преко 35 000 корисника. Што се престонице тиче, у 17 општина раде 52 дистрибутивна пункта где се оброку може надати преко 12 000 лица.
Међу онима који се ослањају на храну из народних кухиња најчешће су пензионери, породице које живе само од социјалне помоћи, болесни, неспособни за рад. Све је већи број и оних лица која су током транзиције изгубила посао, па им је кувано јело доступно у народним кухињама преко потребно. Готово трећину корисника услуга народних кухиња чине деца, што посебно забрињава надлежне.
Право на бесплатан оброк користе појединци или породице које су уједно и корисници права на новчану социјалну помоћ, лица чији приходи по члану домаћинства не прелазе 50 одсто минималне зараде, лица која су стара и изнемогла и чији сродници не могу ову помоћ да им пруже. Такође, право на бесплатан оброк имају и породице чији члан остварује право на туђу негу и помоћ.
Вечерас се завршава београдски Сајам књига: Свечана предаја Отворене књиге заказана у подне!
Списак корисника народних кухиња утврђује заједничка комисија на локалном нивоу коју чине представници локалне самоуправе, представници центра за социјални рад и Црвеног крста Србије.
Рад народних кухиња финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и делом локалне самоуправе. Од економске снаге локалне заједнице умногоме зависи и функционисање овог вида помоћи. Из тих разлога, квалитет хране и број корисника разликује се од места до места.
Економска слика Србије, када је реч о територијалном аспекту, пресликала се и на потребе народних кухиња. Наиме, због тешких услова живота и затварања фабрика, број корисника овог типа помоћи далеко је био већи на југу и југоистоку земље. Међутим последњих година и у војвођанским местима редови испред народних кухиња све су дужи и дужи. Овај феномен може се делимично објаснити и мигрантском кризом, због које су пограничне општине и градови поднели највећи терет. Оно што је похвално је чињеница да су управо народне кухиње показале изузетан ниво солидарности, хуманости и жеље да се сваком лицу пружи макар минимум сигурности.
Nišville у епизоди: Децентрализација културе! НАЈБОЉЕ СА НИШВИЛА У САВА ЦЕНТРУ!
Да ли сте знали да су ови љубавни филмови рађени по истинитим догађајима?! (ВИДЕО)
Како би хумана мисија била настављена, неопходно је схватити значај одржавања овог система и пружити му одговарајућу подршку. Потребе за обнављањем инструмената за рад, новим посуђем за кување, шпоретима, термосима за транспорт хране, фрижидерима, као и транспортним возилима за дистрибуцију хране, све су израженије. Људи из Црвеног крста надају се да ће њихов труд бити препознат и наћи пут до срца хуманих појединаца и одговорних компанија.
