Оливери Катарини и Петру Божовићу Златни печат Кинотеке
Награда за изузетан допринос филмској уметности, која ће им бити уручена 6. јуна на Дан Кинотеке и на отварању 19. Фестивала нитратног филма.
Глумцима Оливери Катарини и Петру Божовићу припао је "Златни печат" Југословенске кинотеке за изузетан допринос филмској уметности, који ће им бити уручен 6. јуна на Дан Кинотеке и на отварању 19. Фестивала нитратног филма, најавио је данас Југослав Пантелић.
Фестивал нитратног филма отвориће програм "Београд између два светска рата" у оквиру кога ће бити приказана три остварења: први данас знани документарни филм о Београду - "Београд" затим "Београд, престоница Краљевине Југославије" Војина М. Ђорђевића из 1932. године и чешко-југословенска копродукција "Београд" продуцента Лавослава Рајхла, сценаристе Јулијуса Шмита и сниматеља Јарослава Блажека.
ДОДЕЉЕНЕ "ЗЛАТНЕ ПАЛМЕ" У КАНУ: Чак је и добитник био изненађен наградом (ФОТО)
Филм "Београд" из 1919. године су одмах по завршетку Првог светског рата направили сниматељ Иванов и продуцент Матушевич, за које се претпостваља да су били руски емигранти, док је истоимена кратка документарна репортажа из 1932. настала у копродукцији "А-Б филм" из Прага и Југословенског просветног филма. Мото овогодишњег Фестивала нитратног филма је "Под сјајем запаљивих звезда", а оснивач и уметнички директор Александар Ердељановић је најавио 46 филмова из 30 архива Европе, Азије и Америке и долазак тридесетак гостију из 13 земаља.
Ердељановић је најавио богат програм филмова међу којима су неки дигиталном рестаурацијом освежени класици светске кинематографије, али и мноштво ретких и заборављених остварења која ће имати београдску и српску премијеру.
Петар Божовић се оженио у седмој деценији живота!
Посебан сегмент чиниће Програм филмова о Србији и Југославији, са филмовима који код нас нису приказивани, а који су добијени из чешког Народног филмског архива. Публика ће гледати филмове Макса Офилса, Фридриха Ермлера, Жилијен Дививије, Раула Волша, Алберта Латуаде, Лучијана Пинтилије, Марсела Пањола, Вилхелма Дитерлеа, Густава Моландера и других.
Фестивал ће угостити тридесетак директора кинотека и управника архива и филмских колекција, историчара филма, филмских критичара, а биће организована и међународна конференција "Балкански филм на раскршћу: Од нитратног до дигиталног".
Полазећи од нитратних почетака балканских пионира до савремених дигиталних трендова, мапирајући регионалне везе, утицаје и обрасце, сличности и разлике развоја филма и кинематографије на Балкану, после прве конференције одржане пре две године у Атини, своја истраживања у Београду ће представити 50 учесника из 14 земаља. Међу њима је и Ђована Фосати, кустоскиња у амстердамском филмском музеју EYE и експерт у области дигитализације и рестаурације филмова.
СРБИЈА ДАНАС САЗНАЈЕ: Петар Божовић иде на ОПЕРАЦИЈУ!
Директор Кинотеке Пантелић подсетио је да је недавно на Филмском фестивалу у Кану приказана рестаурисана копија филма "Скупљачи перја" Александра Петровића, који ће се од 15. новембра поново наћи у дистрибуцији у Француској, као и да је то почетак комплетне дигиталне рестаурације 100 најбољих српских филмова.
За јул и август Кинотека је припремила програм "Варљиво лето 2017" са остварењима снимљеним од четрдесетих година прошлог века до пре пар година у којима је "лето један од јунака", а до краја године биће приређене изложбе посвећене глумцу Светиславу Ивану Петровићу и сценографу Вељку Деспотовићу.
Пантелић је најавио да ће почетком следеће сезоне у Кинотеци бити отворен Легат Драгана Николића и Милене Дравић, а поменуо је и изненађење на Пулском филмском фестивалу, не прецизирајући о чему је реч.