ОГРОМНА ТУГА - преминуо Данијел Драгојевић
Иако је покушавао да остане што даље од медија, још за живота је постао живи класик.
Умро је Данијел Драгојевић, један од највећих хрватских песника, есејист, прозни писац, сценариста и радијски уредник. Недавно је 28. 01., напунио деведесет година.
"Хвала Богу да ћу ускоро умријети", написао је у својој песми у прози "Долазак прољећа" Драгојевић, поручивши да не би волио јести мед пчела које не разликују вештачко од природног цвећа. Три баш такве пчеле, збуњене као да су еволуцијски неопремљене, пише песник, гледао је како облећу пластичне тучке испред дућана у загребачкој Звонимировој улици.
"У стану почасно место су имали клавир и књиге" Сведочанство о Исидори Секулић из пера познатог Србина
Вук Караџић добија улицу у Бечу: Покренута иницијатива која ће на овај начин великом српском реформатору одати признање
Човек који је померио границе музике и сценског наступа - Дејвид Боуви био је оличење рокенрол живота, а један догађај заувек га је променио
Драгојевића је хрватска и раније југословенска критика још за живота прогласила класиком. Објавио је двадесетак књига, међу којима су " Корњача и други предјели", "Невријеме и друго", "Прионопид", "Раздобље карбона", "Расути терет", "Цвјетни трг", "Жамор", "Негђе", "Касно љето"...
Многе је читатоце његова личност интригирала колико и његове песме, јер је за јавност одавно одлучио и до краја живота остао - ћутљив. Све што је јавно желео рећи казивао је у својој поезији.
Интервјуе није давао, медија се као књижевни аутор клонио, макар је као уредник оставио битна трага у емисијама о поезији на Хрватском радију; дуги низ година уређивао је "Поезију наглас", "Дневнике и писма" те "Библиовизор".
Живео је и радио у Загребу.
Данијел Драгојевић био је Корчуланин, из Веле Луке, тамо је рођен у јануару 1934., скупа с братом Иваном. Обојица браће били су писци. Иван, преминуо у августу 1999., аутор је више романа. Због романа "Р2" у којем описује партизанске злочине прогањан је за време бившег режима.
Откако више није уређивао емисије на Хрватском радију, Данијел Драгојевић у јавности није говорио. Кад је пре тридесет година награђен Горановим венцем поручио је да не би могао доћи у заблуду да помисли да награду прима баш он лично. Тада је рекао да се захваљује у име тог другог, тог награђеног Данијела Драгојевића, о којем "многи од вас и многи од мојих критичара боље знају … више него ја". Захвалио се у име Драгојевића којега, казао је, нема без његових читатоца, јер пјесник се у оном другом, оном који га чита, остварује.
Коликогод да Драгојевић песник био читан, коликогод да се његови наслови тражили, књиге су му штмпари објављивали у свега једном издању, јер тако је особно хтио. Није желио да се објављују нова издања.
Драгојевићеве књиге се тешко могу наћи и у антикварницама јер читаоци их љубоморно чувају.
Готово да је сваку књигу објављивао је код другог издавача, изузев што је средином 1960-их две збирке заредом објавио у тадашњем подузећу Напријед те две књиге које је објавио у Фрактури, збирке поезије "Негђе" и потом "Касно љето".
Није желио ни да се његове књиге јавно представљају.
О Данијелу Драгојевићу, изузев оних који су му били блиски, опште се мало знало. Инсистирао је на приватности, склањао се од микрофона и фотоапарата.
Добитник је, међу осталим, Горанове награде 2005. за књигу "Жамор", награде Владимир Назор 1981., Змајеве награде 1981. за књигу "Раздобље карбона", награде Бранко Миљковић за књигу "Природопис" 1974. године те бројних других признања. Но, и награде је временом престао прихватати. Тако је 2019. одбио примити Назора за животно дело.
Драгојевић је гимназију завршио у Дубровнику, историју уметности дипломирао на загребачком Филозофском факултету. Први пут је његова поезија објављена 1956., у сплитском часопису Могућности.
У већ споменутој песми "Долазак прољећа" Драгојевић, у збирци насловљеној "Касно љето", његовој последњој књизи, објављеној 2018., пише: "… данас ми је Мате Ганза пред једним расцвјеталим стаблом рекао како је читао да пчеле више селе у градове (он је рекао заузимљу градове) и природословци не знају како би ту њихов живот могао бити могућ. Ужаснуо сам се и зашутио. Можда будућност не буде тако далека како сам се надао."
Србија Данас/Јутарњи лист/Пренео Т. М.
