ЕМПАТИЈА НЕСТАЈЕ, ВЛАДА ЕГОИЗАМ: Овако је Горан Паскаљевић говорио у свом последњем интервјуу
Одлазак великог филмског ствараоца.
Славни српски редитељ и сценариста Горан Паскаљевић преминуо је данас у 74. години у Паризу.
У јуну ове године југословенска Кинотека обележила је 40 година како је Паскаљевић освојио Кански фестивал.
У једном од својих последњих интервјуа говорио је о томе колико се променила домаћа кинематографија, о томе како је одбијао ангажмане на телвизији, као и о комерцијализацији и квалитету серија и филмова.
Освојили сте Кан филмом Посебан третман 1980. године. Некада је било лакше да наш филм дође до таквог фестивала. Ко се променио, фестивали или наша кинематографија?
– Чини вам се да је раније било лакше. Мали број српских филмова је успео да се избори за учешће у главној конкуренцији Кана, Венеције или Берлина од када ти фестивали постоје.
ОСЕДЕЛА ПРЕКО НОЋИ! Рахели Ферари ГЕСТАПО ЗАКУЦАО на врата, одиграла улогу живота и САМА себи СПАСЛА ЖИВОТ!
КРИЈЕ ПРИВАТАН ЖИВОТ КАО ЗМИЈА НОГЕ! Лане се женио ДВА ПУТА, а ево чиме се бави његова друга бивша жена
Филмови о мигрантима обилују сценама насиља, док филм Упркос магли говори софистицираним језиком о проблему који је много шири – губитку емпатије. Је ли однос према мигрантима огледало садашњег времена без људског лица?
– Емпатија све више нестаје. Преовлађује егоизам, посебно у богатом свету. Када данас неко окривљује мигранте за сву несрећу која се дешава у некој земљи, истовремено заборавља да су мигранти само последица, а не узрок те несреће.
Светски критичари кажу да сте мајстор великих филмова о малим људима. Често се помиње банални реализам, правац у који је савремени филм упливао. Шта недостаје данашњим филмским причама?
– Можда данас највише недостају искреност и оригиналност. Исувише има копија које се ослањају искључиво на форму, док њихови аутори све више запостављају суштину којом би требало да се баве.
