Седам српских филмова у домаћем такмичарском програму 14. Белдоцса
Поред ових седам дугометражних документараца такмичарског програма, у другим програмским целинама 14. Белдоцса биће приказано још неколико кратких и дугометражних документарних филмова српских аутора или копродукција у којима је значајно учешће српске кинематографије
Четрнаести међународни фестивал документарног филма Белдоцс, који ће бити одржан од 9. до 16. септембра, представиће у српском такмичарском програму седам најновијих дугометражних документарних филмова домаћих аутора. Они ће се такмичити за фестивалска признања: за најбољи филм домаћег такмичарског програма (у износу од 2.000 евра у динарској противвредности), за најбољу фотографију (500 евра) и за најбољу монтажу (500 евра), а покровитељ ових награда је Филмски центар Србије.
Након светске премијере на јубиларном 50. фестивалу у Ротердаму и учешћу на престижним фестивалима документарног филма широм света, српску премијеру у домаћем такмичарском програму Белдоцса имаће филм Марте Попиводе “Пејзажи отпора”. Реч је о својеврсном путовању кроз сећања антифашистичке боркиње Соње (97), једне од првих партизанки у Србији, која је била и међу вођама покрета отпора у Аушвицу. Соња испреда причу пејзажима њене револуционарне младости - шумама и планинама Србије и блатњавим тереном Аушвица - забележених онако како изгледају данас, као и њеним малим станом у центру Београду где живи са мужем и мачком.
Одмах после светске премијере у такмичарском програму “Еаст оф the West” престижног фестивала у Карловим Варима, на Белдоцс стижу “Корени” Тее Лукач, дубоко интиман филм будући да је сниман у редитељкином родном месту Двору на Уни, који је напустила са шест година због рата. Међутим, “Корени” нису филм о рату већ о причама које се боре да не буду заборављене. Овај документарац чине приче које носи седам различитих група путника, симболично уређене тако да прате животни циклус, од детињства до старости и финалног одсуства. Ту су и приче о еколошким проблемима, очувању традиције и гледању уназад на живот уочи његовог краја.
“Сент Клер Цемин, Психа” Светлане Цемин представља интимни портрет вајара постмодернисте Сента Клера Цемина и дубок одраз на стварање његовог ремек-дела “Психа”. Овај обзервациони документарни филм снимљен је у периоду од пет година и одражава процес стварања “Психе” од почетне фазе, у његовом студију у Бруклину, преко завршних радова у Кини и посете Бразилу одакле потиче, до крајњег одредишта у Кливленду у Охају.
У филму “Теленовела, сиво у колору” редитељ Филип Мартиновић, рођен у Београду а одрастао у Барселони, поставља себи једно, на први поглед, једноставно питање - одакле сам? У потрази за одговорима, заједно са Етиопљанком Ашом, чија је прошлост још компликованија од његове, одлутаће на далека места на којима им се привиђају сцене из шпанских серија.
У филму “Птица”, млади српско-амерички редитељ Оливер Ћирић прати живот Мартија, уличног забављача у Бостону и пита се: “Да ли је кловн данас мртав?” Аутор у свом дебитантском дугометражном документарном филму истражује да ли сврха кловна као извођача одумире и бледи, и то не само због пандемије корона вируса, већ као грана уметности уопште, и на том путу ствара осећајан портрет потпуне преданости једном данас занемареном умећу.
У филму “Земља” редитељ Марко Шипка слика Смиљку, старицу која живи сама на рубу шуме, окружена напуштеним, полуразрушеним кућама, немим остацима рата, која се бори да живи од земље и у складу са окружењем. Овај опсервациони документарац прати Смиљкину дневну рутину, наглашавајући специфичну, спору пролазност времена, дубоку повезаност с природом и радост и слободу коју доноси самодовољност.
Из престижног програма Бурнинг Lights фестивала Висионс ду реел у Ниону долази нам благии духовити играно-документарни филм “Дида” брачно-редитељског пара Корине Швингрубер Илић и Николе Илића. Овај филм прати Николу који је напустио Србију да би следио своје срце у Швајцарској, па од тада његов живот деле две земље и три жене: његова мајка, бака и супруга. Како његова бака почне да се са све више тешкоћа стара о његовој мајци, одговорност пада на Николу.
Поред ових седам дугометражних документараца такмичарског програма, у другим програмским целинама 14. Белдоцса биће приказано још неколико кратких и дугометражних документарних филмова српских аутора или копродукција у којима је значајно учешће српске кинематографије. У програму “Поветарац” публику очекује кратки српски документарни филм “Поседим и поћутим ни о чему” Николе Стојановића, у програму “Насловна страна” филм “Помирење” Марије Зидар, реализован у копродукцији Словеније, Србије, Црне Горе и Косова*, а у програму “Пејзаж” српски филм “Прокоп” Данила Станимировића. У селекцији “Специјалне пројекције” биће приказани британско-словеначко-хрватско-босанскохерцеговачко-српско-северномакедонска копродукција “Сава” Метјуа Сомервила, српско-хрватско-босанскохерцеговачко-пољско-америчка копродукција “Вештичји котао” Бранислава Јанкића и, на отварању Белдоцса, већ најављени филм “Фејт и Бранко“ у режији Кетрин Харт.
Током овогодишњег Белдоцса биће приказано 100 филмова у устаљеним фестивалским програмима: Међународни такмичарски програм, Ватромет, Метеори, Поветарац, Насловна страна, Ударни термин и другим. У истим терминима биће одржан и Белдоцс Industry уз подршку ЕУ кроз програм Креативна Европа и подпрограм МЕДИА: Белдоцс ВР/АР Academy, Белдоцс ин Progress, Сербиан Доцс ин Progress, Доцументариес фор Кидс & Youth и Белдоцс Маркет.
*Косово – све референце на Косово, било да се ради о територији, институцијама или становништву, у овом тексту се у потпуности односе на разумевање у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација и без утицаја на статус Косова.