Светска премијера на павиљону Србије на EXPO 2020 Дубаи: Представљање иновације - ПРАИСТОРИЈСКИ МЕТАХУМАН човек

 Први пут у историји, посетиоци Павиљона Србије на Expo 2020 Дубаи, имаће вечерас прилику да виде револуционарни пројекат српских научника и иноватора –  верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског вира, које је анимирано и “оживљено” уз помоћ врхунске Метахуман технологије, развијене у Србији. 

Сви посетиоци Павиљона Србије на Светској изложби Expo 2020 Дубаи вечерас ће имати јединствену прилику да буду први људи у свету који су успоставили интеракцију са нашим претком, а који је заиста живео пре 10.000 година на обалама Дунава, у Србији.  

Тимом научника и иноватора руководила је проф. др Софија Стефановић, на бази чије анализе костију је прво урађен реалистичан 3Д модел праисторијског човека, а потом је уз помоћ врхунске Метахуман технологије, познате домаће гејминг компаније и Унреал Енгине-а праисторијски човек виртулено и “оживео”. Тим је развио у потпуности револуционарни приступ коришћењу података који се могу добити анализом древних људских скелетних остатака. Податке су искористили да би креирали дигитални биокинтетички модел лица, који представљају древне људе баш онаквим како су некада изгледали. 

Научница Софија Стефановић, иначе креативна амбасадорка националне платформе “Србија ствара” уз чију подршку је и реализован пројекат, објашњава ово изузетно достигнуће: 

-Користимо нову технологију под називом “Дигитални древни људи”  која комбинује низ различитих метода за израду научно засноване остеобиографије древних људи. Методе обухватају најсавременије протоколе за проучавање костију, а те податке користили смо да подржимо физичку реконструкцију лица на основу костију лобање. Затим иде транспорт реконструисаног лица до дигиталног биокинетичког модела који симулира његову гестикулацију лица- објашњава Стефановић и наводи да ће светска премијера ове глобалне иновације, која долази из Србије, заувек променити велики број индустрија. 

О значају ове глобалне иновације за Србију, Ана Илић, виша саветница Председнице Владе за креативне индустрије и туризам, која предводи тим платформе “Србија ствара”  и заменица генералне комесарке за Expo 2020 Дубаи је изјавила: 

-Изузетно сам поносна на чињеницу што је ова иновација из Србије, чак и пре премијерног приказивања, изазвала толику пажњу стручне али и широке јавности, домаћих али и бројних страних медија, као и локалних медија у УАЕ.  Овај невероватан спој науке и гејминг индустрије, која ће имати утицаја и одјека у бројним другим индустријама попут филмске продукције, али и у образовању, музеологији итд - управо је оно за шта се залаже национална платформа Србија ствара која је здушно подржала реализацију овог пројекта - а то је мултидисциплинарност, сарадња, иновације, креативност, таленат и знање.  Веома сам захвална нашој креативној амбасадорки Софији Стефановић и нашим гејминг иноваторима који су нас препознали као поузданог партнера и који су Србију представили у најбољем могућем светлу пред целим светом на Expou. Заиста смо оправдали звање лидера у области креативних индустрија и иновација које нам је доделио организатор Expoa." 

Ко је био човек из Лепенског вира? Дигитални древни људи: Нов приступ људским скелетним остацима

Први пројекат Дигитални древни људи је лице мезолитског човека чији су остаци откривени на локалитету Лепенски Вир у источној Србији, на обалама реке Дунав пре око 10 000 година. 

Лобања овог човека, чува се у Лабораторији за биоархеологију на Филозофском факултету у Београду, а антрополошке анализе овог скелета показале су да је ова особа живела око 55 година, да је била висока 178 цм и тешка око 70 килограма и да се хранио првенствено рибом.

Истраживач Лепенског Вира, професор Драгослав Срејовић, по начину на који је индивидуа сахрањена (у седећем положају) сматрао је да се можда ради о шаману, тј. о особи која је имала специфичну улогу у заједници. 

За форензичку реконструкцију лица на основу костију лобање био је задужен Осцар Нилсон, стручњак из Шведске. Југослав Пендић, са Института Биосенс у Новом Саду био је задужен за 3Д скенирање лобање и израду штампане верзије лобање на којој је вршена реконструкција, као и за израду 3Д модела реконструисаног лица, док је Милица Томић из Београда била је задужена за покретање биокинетичког модела у Унреал Енгин-у.