Били смо тек пети основне - али овако смо '99. РАЗВАЛИЛИ НАТО: Срушили смо им све КЉУЧНЕ БАЗЕ!
Потпуно смо девастирали злочиначку алијансу.
Када је почело бомбардовање СР Југославије, на данашњи дан 1999. године, моји вршњаци и ја ишли смо у пети разред основне... Мало шта смо капирали, у вези са том ујдурмом, то ваљда и не мора да се напомиње. Данас то све изгледа далеко јасније, и бљутавије. Али волим да се сетим и како смо тих дана пронашли начин да се светимо НАТО пакту за све - то је, просто, једна дивна успомена...
Америка потресена оним што је видела: Славни певач ПУЦАО на Доналда Трампа! (ВИДЕО)
Првих дана смо се плашили сирена и невидљивих авиона, али смо убрзо схватили да све то и неће изгледати нарочито страшно. Кад је постало очигледно да ће се агресија одужити, школска година се и званично завршила, много пре времена, и поклонили су нам оцене, више од оних које су се налазиле у дневницима. На телевизији "Политика" по цео дан смо гледали цртаће. Певали смо симпатични рефрен "Отаџбино наша", и "Југославијо, на ноге" од Бјелог дугмета, а ноћу смо гледали ватромет ракета против-ваздушне одбране, које су парале небо, тамо, из Батаје... Пошто су се родитељи мало опустили, дозволили су нам и да преко дана излазимо напоље, и сатима се вуцарамо по крају, док не почне ваздушна опасност.
А управо то је био предуслов да направимо преокрет у овој незавидној ситуацији у којој се нашла наша земља...
Сви смо се ложили на њу... славна глумица УХАПШЕНА због поседовања дроге (ФОТО)
Јер, ма колико млади и зелени, били смо, ипак, свесни да је ситуација крајње невесела и да се нешто мора учинити. Решили смо да узватимо ударац моћном и злом непријатељу - и почели смо то и да радимо, из дана у дан. Пели смо се на дрвеће у парковима Новог Београда и јашући гране замишљали да смо у пилотским кабинама борбених авиона. Српских борбених авиона! Који лете, ка непријатељу! У кесама смо носили камење, штапове, песак, шљивциге, шишарке и кестење, а то су заправо били пројектили, ракете и димне и касетне бомбе, којима смо засипали НАТО базе, то јест којекакве кутије и канте које смо распоређивали испод крошњи.
Па, разваљивали смо их! Из дана у дан! Бар по три-четири базе и два-три носача авиона дневно... И Пентагон, и Белу кућу растурили смо неколико пута. Убили смо и Била Клинтона, и остале! Гађали смо добро, све боље. Картонске кутије, тетрапаци, пластичне кофе, све је то било смрскано, избушено, згњечено, спљескано, девастирано, скроз на скроз уништено и сравњено са земљом. Одмазда је била сурова, и неумољива...
Отац тужио ћерку за 24.000 ЕВРА - зато што је ПРЕДУГО студирала!
А једино је могла да нас заустави сирена за почетак ваздушне опасности, оне праве, пошто је договор са родитељима био да у том случају одмах похитамо кући...
Као што увек бива, стварност је кварила игру. Стварност, која квари и ову дивну успомену. Која, реално, и поштено гледано, због те стварноси, уопште и није дивна.
