Кићење новогодишње јелке има дубоке корене у европским хришћанским културама, а први записи о овом обичају потичу из 16. века у Немачкој. Јела, као зимзелено дрво, симболизује свежину и снагу, уносећи наду у поновно оживљавање природе током зимских месеци. У нашим крајевима, обичај кићења јелке постао је раширен тек средином 19. века. Ова традиција је општехришћански обичај који има корене у руској бајци о даривању јелке када се родио Исус, а кићење јелке и дарови испод ње симболизују радост Христовог рођења и највећи дар дат људима.