Зашто од свог ДРВЕЋА КИТИМО ЈЕЛКУ за НОВУ ГОДИНУ? Многи мисле да је то НЕХРИШЋАНСКИ ОБИЧАЈ, али након ове ПРИЧЕ промениће мишљење
Кићење новогодишње јелке има дубоке корене у европским хришћанским културама, а први записи о овом обичају потичу из 16. века у Немачкој. Јела, као зимзелено дрво, симболизује свежину и снагу, уносећи наду у поновно оживљавање природе током зимских месеци. У нашим крајевима, обичај кићења јелке постао је раширен тек средином 19. века. Ова традиција је општехришћански обичај који има корене у руској бајци о даривању јелке када се родио Исус, а кићење јелке и дарови испод ње симболизују радост Христовог рођења и највећи дар дат људима.
Ако се питате зашто се кићење новогодишње јелке сматра традицијом, ево неколико занимљивих чињеница. Овај обичај потиче из давнина и има дугу историју, највероватније насталу у европским хришћанским културама.
Први записи о украшавању јелке датирају из Немачке у 16. веку, а литографија бременског цеха из 1570. године бележи да су мала дрвца украшавана јабукама, орасима, перецима и папирнатим цвећем. У Базелу су шегрти кројачи 1597. године носили стабло украшено јабукама и сиром.
Мали подсетник на ПРАВОПИС пред ПРАЗНИКЕ! Овако се правилно честитају НОВОГОДИШЊИ и БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ - Употребљавате ли "СРЕТАН" или "СРЕЋАН"?
Данас прослављамо СВЕТОГ ЕВРСТРАТИЈА - Мученика који је преживео 14 дана БЕЗ ХРАНЕ, обратите му се овом МОЛИТВОМ за СПАС ДУШЕ
Зашто баш јела?
Јела, као зимзелено дрво, симболизује свежину и снагу, мада је стварна свежина у дому резервисана за хладне зимске дане. Уношење зимзелених грана и јелке у кућу има дугу традицију, изражавајући наду да ће природа поново оживети када пролеће стигне. У нашим крајевима, обичај кићења јелке постао је ширен тек средином 19. века.
Прво су се китила листопадна стабла, а затим зимзелена, углавном воћем попут јабука, шљива и крушака, уз додатак различитих слаткиша и украса од папира, често у облику ланаца и разних нити. Уобичајени украси су били позлаћени ораси и лешници, а постављани су и светлећи свећњаци као симболи наде и божанства.
Касније су додавани комадићи вате, воска и папира који су симболизовали снег. Они са више пара користили су и посебне фигурице и украсе.
Руска бајка о кићењу јелке
Када се родио Исус, звезда са неба је водила мудраце са Истока, показујући им пут све до пећине у којој се налазила Богородица са Христом. Изнад пећине у којој је Христ рођен, расла су три дрвета - бор, кедар и јела. Њих је обасјала светлост Христовог рођења, па су пожелели да и они нешто поклоне.
Кедар је трестао своје гране и пред пећину су пале иглице пуне дивног мириса. Бор је спустио најлепше шишарке. Сироту јелу је горчина обузела, јер није имала мирисно уље у иглицама, нити шишарке. Звезда је видела сузе јеле, па се сажалила. Због њене велике жеље да дарује Христа, није дозволила да остане тужна те ноћи. Послала је малену звездицу да се спусти на врх јеле. Тада је она заблистала звезданом светлошћу и, дубоко се клањајући, спустила звезду пред пећину где је Исус лежао у јаслама на слами. Зато се и данас на врх јелке ставља звезда као знак љубави према Христу.
Кићење јелке је општехришћански обичај. Јелка се кићење у сусрет Божићу, а дарови испод ње подсећају на Христово рођење, на највећи дар који је икада дат људима. Управо та радост треба да обрадује децу.
