Zašto od svog DRVEĆA KITIMO JELKU za NOVU GODINU? Mnogi misle da je to NEHRIŠĆANSKI OBIČAJ, ali nakon ove PRIČE promeniće mišljenje
Kićenje novogodišnje jelke ima duboke korene u evropskim hrišćanskim kulturama, a prvi zapisi o ovom običaju potiču iz 16. veka u Nemačkoj. Jela, kao zimzeleno drvo, simbolizuje svežinu i snagu, unoseći nadu u ponovno oživljavanje prirode tokom zimskih meseci. U našim krajevima, običaj kićenja jelke postao je raširen tek sredinom 19. veka. Ova tradicija je opštehrišćanski običaj koji ima korene u ruskoj bajci o darivanju jelke kada se rodio Isus, a kićenje jelke i darovi ispod nje simbolizuju radost Hristovog rođenja i najveći dar dat ljudima.
Ako se pitate zašto se kićenje novogodišnje jelke smatra tradicijom, evo nekoliko zanimljivih činjenica. Ovaj običaj potiče iz davnina i ima dugu istoriju, najverovatnije nastalu u evropskim hrišćanskim kulturama.
Prvi zapisi o ukrašavanju jelke datiraju iz Nemačke u 16. veku, a litografija bremenskog ceha iz 1570. godine beleži da su mala drvca ukrašavana jabukama, orasima, perecima i papirnatim cvećem. U Bazelu su šegrti krojači 1597. godine nosili stablo ukrašeno jabukama i sirom.
Mali podsetnik na PRAVOPIS pred PRAZNIKE! Ovako se pravilno čestitaju NOVOGODIŠNJI i BOŽIĆNI PRAZNICI - Upotrebljavate li "SRETAN" ili "SREĆAN"?
Danas proslavljamo SVETOG EVRSTRATIJA - Mučenika koji je preživeo 14 dana BEZ HRANE, obratite mu se ovom MOLITVOM za SPAS DUŠE
Zašto baš jela?
Jela, kao zimzeleno drvo, simbolizuje svežinu i snagu, mada je stvarna svežina u domu rezervisana za hladne zimske dane. Unošenje zimzelenih grana i jelke u kuću ima dugu tradiciju, izražavajući nadu da će priroda ponovo oživeti kada proleće stigne. U našim krajevima, običaj kićenja jelke postao je širen tek sredinom 19. veka.
Prvo su se kitila listopadna stabla, a zatim zimzelena, uglavnom voćem poput jabuka, šljiva i krušaka, uz dodatak različitih slatkiša i ukrasa od papira, često u obliku lanaca i raznih niti. Uobičajeni ukrasi su bili pozlaćeni orasi i lešnici, a postavljani su i svetleći svećnjaci kao simboli nade i božanstva.
Kasnije su dodavani komadići vate, voska i papira koji su simbolizovali sneg. Oni sa više para koristili su i posebne figurice i ukrase.
Ruska bajka o kićenju jelke
Kada se rodio Isus, zvezda sa neba je vodila mudrace sa Istoka, pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom. Iznad pećine u kojoj je Hrist rođen, rasla su tri drveta - bor, kedar i jela. Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone.
Kedar je trestao svoje grane i pred pećinu su pale iglice pune divnog mirisa. Bor je spustio najlepše šišarke. Sirotu jelu je gorčina obuzela, jer nije imala mirisno ulje u iglicama, niti šišarke. Zvezda je videla suze jele, pa se sažalila. Zbog njene velike želje da daruje Hrista, nije dozvolila da ostane tužna te noći. Poslala je malenu zvezdicu da se spusti na vrh jele. Tada je ona zablistala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdu pred pećinu gde je Isus ležao u jaslama na slami. Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezda kao znak ljubavi prema Hristu.
Kićenje jelke je opštehrišćanski običaj. Jelka se kićenje u susret Božiću, a darovi ispod nje podsećaju na Hristovo rođenje, na najveći dar koji je ikada dat ljudima. Upravo ta radost treba da obraduje decu.
