Климатски услови ове сезоне утицали на приносе у Банату и на Косову и Метохији

Овај стручњак је за Танјуг нагласио да су временске прилике значајно утицале на висину и квалитет приноса кукуруза, соје и шећерне репе, а да су нешто мање последице ове сезоне регистроване код усева пшенице, сунцокрета и уљане репице.

Божовић је истакао да је ИРИ "Тамиш" из Панчева, поред тога што покрива Јужнобанатски регион, изузетно активан и на територији Косова и Метохије.

"Превасходно покривамо све манастирске економије, од којих су највеће Грачаничка, Дечанска и економија Пећке патријашије у чијем поседу се налази више стотина хектара земље, затим фарме крава, коза, оваца, кокошака, виногради и воћњаци", навео је он.

Примера ради, истиче Божовић, атар грачаничке општине већи је од 4.500 хектара и претежно је у власништву манастирске економије.

Божовић истиче да је највећа Грачаничка црквена економија, која се налази два километара од манастира Грачаница, у насељу Бадовац .

Изградња је кренула 2019. године. Прво су изграђене штале за тов бикова, а сада има око 60 крава музара и 40 бикова, 300 оваца и толико коза, као и око 1.000 кока носиља.

Додаје да је савремена млекара саграђена пре две године за производњу свих врста млечних производа.

"Такође изграђена је сокара, затим млин за интерално брашно. Циљ изградње је, пре свега, да економија снабдева храном манастир Грачаницу, Богословију у Призрену и остале манастире по Космету по потреби, док се вишак производа продаје на тржишту. Економија запошљава око 40 радника који су претежно из насеља и околине", навео је Божовић.

На територији КиМ прошле године принос кукуруза је био око две тоне по хектару, што је два и по мање у односу на просек.

Када је реч о пшеници, у економији у Бадовцу принос је био просечан, око шест тона по хектару.

Ипак, код осталих пољопривредних произвођача је био преполовљен и износио око две до три тоне по хектару, навео је Божовић.

Напомиње да су изазови на територији КиМ у односу на банатски регион кад је реч о пољопривреди утростручени.

"С једне стране, застрашујуће климатске промене, с друге стране  веома тешка политичко-безбедоносна политичка ситуација, а с треће, веома је заступљена застарела пољопривредна производња код већине пољопривредних газдинстава", наводи научни сарадник са ИРИ "Тамиш".

Истакао је да се, рецимо, пшеница гаји у монокултури и по 20 година и то на већим површинама.

"То је изазвало експанзију корова, пре свега дивљег овса, којег у Банату нема, као и многих других проблема проузрокованим монокултуром", каже Божовић.

Саговорник Танјуга је рекао како су на том веома трусном подручју Српска православна црка и наука у синергији и делују заједно.

"Црква духовно крепи и храбри наш народ да овде остане, опстане и ради своју земљу, а ми их едукујемо и директно помажемо да пређу са екстезивног на интезивни начин производње, како би остварили што боље приносе", истакао је Божовић.

Према његовим речима, отпеилике слична ситуација када је реч о приносима забележена је и у региону Јужног Баната.

"Приноси су били различити и зависили су, пре свега, од распореда и количине падавина, па иако су били значајно нижи у односу на раније године и генетски потенцијал родности, благо су били изнад републичког просека", истакао је он и додао да то указује како је Јужни Банат мање страдао од осталих региона.

У Банату су у 2024. просечни приноси ратарских култура били по хектару: пшенице 5.400 килограма, кукуруза 5.900 килограма, а сунцокрета 3.000 килограма.

Кукуруз је имао за 65 одсто мањи принос, сунцокрет за око 30 одсто,  док је пшеница најмање страдала и заблежила пад од око 20 одсто, навео је Божовић.

Напомиње и да су мањак зимских падавина, дуга пролећна суша, рекордна висока летња температура и повишена сума топлотних јединица која је смањивала вегетативне дане, налагали  струци прилагођавање агротехничких мера датим условима.

А међу тим мерама су обрада земљишта, рано затварање бразда ради очувања зимске влаге, избор сората и хибрида краће вегетације, адекватна минерална исхрана базирана на резултатима анализе земљишта, нега усева, наводњавање...

Назначио је и то да оптималне рокове сетве треба прилагодити новонасталим климатским променама.

Када је реч о јесењој сетви озимих култура, овај стручњак каже да је она углавном обављена у оптималном року чему је допринело рано убирање сунцокрета и кукуруза, који су главни предусеви озимих жита.

"Тренутно стање озимих усева је задовољавајуће", додао је Божовић.