Трампова претња о преузимању Гренланда није шупља прича?! Ево да ли новоизабрани председник САД може да купи острво

На бомбастичној конференцији за медије у уторак, Трамп је поново изнео захтеве за стицањем контроле над највећим острвом на свету и Панамским каналом, одбијајући да искључи економске или војне притиске. Запретио је "врло високим тарифама Данској" уколико не пристане, преноси портал cbc.news.

"Гренланд је невероватно место и људи ће имати велике користи када и ако постане део наше нације. Заштитићемо га и неговати од веома суровог спољног света", написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth Социал.

Трампови коментари уследили су док је његов син, Доналд Трамп Млађи, боравио на овом острву током веома медијски испраћеног "личног путовања", где се састајао са локалним становништвом и делио качкете са слоганом "Учинимо Америку поново великом".

Неколико медија известило је и да је изабрани председник САД путем кратког видео позива разговарао са локалним становницима, рекавши им:

"Добро ћемо се опходити према вама".

Овај комбиновани офанзивни приступ наишао је на осуде како гренландских, тако и данских и европских политичара.

"Не желим да будем пион у Трамповим влажним сновима о ширењу његовог царства", написала је Ааја Чемниц, једна од две гренландске представнице у данском парламенту.

"Запањујуће је оно што се тренутно дешава поводом америчког преузимања Гренланда", рекао је Сорен Есперсен, опозициони посланик у Данској.

Међутим, реакције на Гренланду биле су прилично уздржане. Разлог томе је што ће САД, усред текуће борбе за независност од Данске, сигурно играти кључну улогу у будућности те територије.

И док су политичари попут гренландског премијера Мутеа Б. Егедеа изричити у ставу да "Гренланд није на продају и никада неће бити на продају", постоје разлози за веровање да би Трампове претње овог пута могле имати одређену тежину.

Да ли Трамп заиста може да купи Гренланд?

Трамп је први пут изнео идеју о куповини Гренланда 2019. године и поново је оживео у објави на Бадње вече, најављујући свог новог амбасадора у Данској. Ова идеја заправо потиче из 19. века, када су САД често стицале огромне територије кроз споразуме попут куповине Луизијане.

Али Гренланд технички није "у власништву" Данске. Налази се много ближе арктичким територијама Канаде него Европи, и део је Краљевине Данске од 1800-их година, али преко 90 одсто његових мање од 60.000 становника чине аутохтони народи острва.

Гренланд има сопствени парламент и владу од 1973. године, а референдум из 2008. године отворио је пут ка пуној независности, уколико то становници Гренланда буду желели.

Према тренутном уређењу, Данска задржава одговорност за кључне области попут валуте, спољне политике и одбране.

Од доласка на власт 2021. године, про независна странка Инуит Ataqatigiit, на челу са премијером Мутеом Б. Егедеом, води иницијативу за Гренланд да развија везе са другим савезницима као део дугорочне стратегије за смањење зависности од Данске.

У новогодишњем обраћању, Егеде је наговестио да ће Гренланд коначно формално кренути ка независности референдумом 2025. године, вероватно током предстојећих парламентарних избора у априлу.

"Сада је време да предузмемо следећи корак за нашу земљу. Наша сарадња са другим земљама и наши трговински односи не могу се више одвијати искључиво преко Данске", рекао је он.

Међутим, независност од Данске би имала значајан трошак за Гренланђане. Према подацима америчког Министарства трговине, Гренланд сваке године добија такозвани "блок грант" од око 3,9 милијарди данских круна (приближно 775 милиона канадских долара) у финансијским трансферима од Данске.

"Гренланд жели независност. Свака анкета то показује. Али Гренланд не може да одржи свој систем социјалне заштите без значајне финансијске помоћи са стране", каже Микел Рунге Олсен, виши истраживач у Данском институту за међународне студије.

Због тога неки политичари предлажу да Гренланд замени свој аранжман са Данском за "споразум о слободној асоцијацији" са САД. Ови споразуми преносе одговорност за одређене области, попут одбране, на другу земљу у замену за финансијске трансфере.

То није дословна куповина. На пример, Гренланд не би постао држава или федерална зависност САД али би значило значајну промену у односима. Неки гренландски политичари већ дуго заговарају ову идеју.

"Ми немамо природан однос са Данском. То је присилни брак. Данци су нервозни због моћи коју САД имају да нас уведу у 21. век", рекао је Пеле Броберг, лидер највеће опозиционе групе на Гренланду.

Зашто Трамп жели Гренланд?

Од своје поновне изборне победе, Трамп је неуморно форсирао ширење територије САД, укључујући и предлог да Канада постане "51. савезна држава".

У случају Гренланда, Трамп је изјавио да је поседовање острва "апсолутна потреба" за националну безбедност САД и да "народ Гренланда жели присуство САД". У овим тврдњама има извесне истине.

Још од Хладног рата, Гренланд се сматра кључном стратешком локацијом за америчку војску. Свемирска база Питуфик, некадашња ваздухопловна база, изграђена је 1943. године и представља најсевернију војну базу САД.

Због загревања Арктика, које отвара нове поморске руте, и растућих тензија са Русијом и Кином, Гренланд па чак и Данска све више препознају предности снажног америчког присуства.

"Имамо јасан интерес да САД играју велику улогу у тој регији, а не, на пример, Русија", рекла је данска премијерка Мете Фредериксен.

Острво је такође дом неких од највећих светских резерви ретких земних метала. Иако је Егедина влада брзо забранила одређене индустрије експлоатације, Гренланђани су генерално отворени за идеју искоришћавања природних ресурса острва. Истраживање из 2022. показало је да три од четири становника Гренланда подржавају ову идеју.

Али с обзиром на то да је америчка војска већ присутна на Гренланду и да су Гренланђани отворени за америчке инвестиције, многи стручњаци су збуњени шта Трамп заправо жели да постигне.

"Шта би САД заправо добиле осим обавезе да финансирају подршку гренландској популацији?", пита се Кристијан Soby Кристенсен, директор Института за војне студије Универзитета у Копенхагену.

За Роба Хјуберта, ванредног професора и стручњака за арктичку политику са Универзитета у Калгариу, одговор може бити идеолошке природе.

"То је оживљавање манифестне судбине. Већ имате све што бисте могли пожелети на Гренланду, осим права да подигнете заставу", рекао је он, мислећи на идеју из 19. века да САД имају божанско право и дужност да шире свој утицај широм света.

Хјуберт каже да Трамп посматра међународне односе кроз призму "сфера утицаја" другим речима, дељење света између великих сила попут Русије и САД, које затим могу користити своју економску и војну моћ како би оствариле циљеве.

"Практично, он не само да угрожава наш суверенитет, већ прети да нас врати у светски поредак који је рецепт за међународну катастрофу", рекао је Хјуберт.

Хјуберт сматра да би Гренланд, Данска и Канада требало да заузму чврст став и осуде Трампове претње агресијом. Међутим, за сада се чини да гренландски политичари бирају супротан приступ.

"Мислим да чинимо себи услугу ако мало смиримо пулс", рекао је Ларс Локе Расмусен, министар спољних послова Данске.

"Данци, Американци и сви остали могу имати своја мишљења, али не треба да будемо део хистерије. Наша будућност је наша и мора бити обликована од нас самих", написао је премијер Егеде у уторак на свом Фејсбук профилу.