Дамјан Бергант - амбасадор Словеније: "Словенија има амбициозне циљеве за прелазак на одрживију будућност"

Можете ли нам рећи нешто више о тренутним иницијативама и пројектима у Словенији који се баве питањем екологије и одрживе енергије?
 

- Ако се фокусирам на област енергетике, то подразумева усмеравање ка смањењу потрошње енергије и мере енергетске ефикасности на свим нивоима (домаћинства, индустријски и услужни сектор, шира јавна управа, системски ниво и проблем губитака у мрежи), као и усмеравање ка обновљивим изворима енергије. Раст производних капацитета соларних електрана у 2023. години у Словенији, гледано по броју становника, била је највећа међу свим земљама ЕУ. Такав пораст – приближно 400 MW додатних капацитета годишње – морамо одржавати сваке године ако желимо остварити циљ постављен у Националном енергетском и климатском плану. С друге стране, морамо још много тога учинити, пре свега у коришћењу енергије ветра, где смо међу последњима у ЕУ, а највећи проблем имамо са просторним планирањем пројеката.
На пољу заштите животне средине могу истаћи санацију старих еколошких оптерећења и затварање последњих у низу нелегалних депонија, због којих је држави претила казна од стране ЕУ. Такође истичем и мере за побољшање квалитета спољашњег ваздуха, пре свега кроз бесповратне финансијске подстицаје социјално угроженим грађанима за замену старих грејних уређаја и кредите за куповину еколошки прихватљивих возила, као и континуирано унапређење система управљања отпадом, иако смо по проценту одвојено прикупљеног отпада међу водећима у ЕУ.
 

Који су главни циљеви Словеније у области зелене енергије и одрживог развоја у наредних десет година?
 

- Словенија је себи поставила амбициозне климатско-енергетске циљеве за прелазак на одрживију будућност. Ови циљеви су усклађени са европским и међународним еколошко-климатским циљевима и део су шире стратегије за прелазак на нискоугљенично друштво, које се заснива на одрживој употреби природних ресурса, смањењу загађења и подстицању зелених технологија. Свеобухватни циљ који следимо је постизање климатске неутралности најкасније до 2050. године, односно предлог првог климатског закона у Словенији сада предвиђа постизање климатске неутралности најкасније до 2045. године, дакле пет година раније него што је првобитно предложено. За остваривање овог циља потребно је много структурних и системских, друштвених, политичких и економских промена за које знамо да се не дешавају (а није ни добро да се десе) преко ноћи. Потребно је време, зато ће наредних 10 година заправо бити кључне за одрживи пробој.
Словенија тежи да постане лидер у области одрживог развоја и зелене енергије у региону и да допринесе глобалним напорима у борби против климатских промена и других горућих еколошких криза, као што су загађење и губитак биодиверзитета.

Како Словенија балансира потребе индустријског развоја са очувањем животне средине?
 

- Усклађивање потреба индустријског развоја са очувањем животне средине је сложен процес који захтева сталне напоре, а посебно много сарадње и дијалога између свих заинтересованих страна. Словенија је на овом пољу постигла одређене успехе, али нас још увек чека много изазова које решавамо комбинацијом регулаторних мера, финансијских подстицаја, подршке иновацијама и сарадње између различитих актера. У томе нам помажу смернице ЕУ, које постављају еколошке стандарде важеће за цело унутрашње тржиште ЕУ, па стога увођење строжих стандарда не угрожава конкурентност наше привреде у односу на европску конкуренцију. Наиме, индустријска политика ЕУ налаже да индустрија има централну улогу у зеленој транзицији и зато тежи убрзању трансформације индустрије ка нултој стопи нето емисија, преусмеравајући тако Европу ка климатској неутралности. При томе се узимају у обзир и други еколошки изазови, који чине тзв. троструку еколошку кризу – поред климатских промена, ту су и загађење, посебно пластиком, као и губитак биодиверзитета.
 

Које конкретне мере је Словенија предузела како би смањила емисију угљен-диоксида и повећала коришћење обновљивих извора енергије?
 

- У ажурирању Националног енергетског и климатског плана постављен је циљ смањења укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште за најмање 55% до 2033. године у поређењу са 2005. годином. Сходно томе, утврђене су мере које укључују, на пример, повећање учешћа обновљивих извора енергије (ОИЕ), побољшање енергетске ефикасности, декарбонизацију производње електричне енергије, укидање свих подстицаја за употребу фосилних горива до 2030. године, прелазак на нискоугљеничну циркуларну економију кроз подстицање одрживе потрошње и производње, улагање у људске ресурсе и нова знања, као и многе друге мере, посебно у секторима саобраћаја, широке потрошње, пољопривреде, управљања отпадом, индустрије и, наравно, енергетике.
Са циљем омогућавања бржег постављања ОИЕ у простор, прошле године је усвојен Закон о увођењу уређаја за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије. Законом су одређене потенцијалне приоритетне зоне за соларне и ветроелектране и успостављена су прописана приоритетна подручја за соларне електране. Закон такође предвиђа да су фотонапонски и ветрогенератори од јавног интереса и служе интересу јавног здравља и безбедности, прописује обавезну инсталацију соларних електрана код нових грађевинских објеката (преко 1.000 м²) и постојећих објеката и паркинга (преко 1.700 м²), као и поједностављење и убрзање одређених процедура. Даље, закон омогућава енергетске активности на одређеним земљиштима где су раније биле забрањене (пољопривредна, шумска, водена подручја, затворене депоније, саобраћајне површине итд.), снижава праг за добијање сагласности на 75% за соларне електране у случају вишеетажне својине, уводи могућност додељивања бесплатног права службености на објектима у власништву државе или локалне самоуправе за заједничке соларне електране и омогућава додатну једнократну накнаду општинама за ветроелектране.
Истовремено, Словенија је повећала инвестиције у ОИЕ мере, а тренутно су у току неки отворени јавни позиви и конкурси за суфинансирање ОИЕ пројеката (соларне електране на јавним зградама и паркиралиштима, самостална производња, заједнички пројекти ОИЕ итд.), а још већи број је у припреми.
 

На који начин Словенија и Србија сарађују по питању екологије и одрживе енергије? Да ли постоје заједнички пројекти или иницијативе?
 

- Словеначке компаније улажу у пројекте обновљивих извора енергије у Србији, а добар пример такве сарадње је једна од највећих ветроелектрана у југоисточној Европи – Кривача, где се ради о сарадњи словеначких и српских инвеститора. Подстичемо такву сарадњу и желимо да видимо пројекте обновљивих извора енергије које би српске компаније реализовале у Словенији.
Додатно, у Србији послује велики број словеначких компанија из области енергетске ефикасности и пречишћавања отпадних вода. Постоје пројекти јавно-приватног партнерства у неколико локалних заједница у Србији где словеначке компаније раде на унапређењу енергетске ефикасности јавне расвете.
Кроз развојну сарадњу, Словенија финансира и пројекат изградње система за пречишћавање отпадних вода путем биљних пречишћивача. Очекује се да овај пројекат буде завршен до краја године.
 

Како оцењујете напоре Србије у правцу зелене транзиције? Где видите највеће потенцијале за напредак?
 

- Примећујемо да Србија има велики потенцијал у области обновљивих извора енергије. Тај потенцијал је делимично већ почела да користи, а очекује се да ће ово подручје у наредним годинама добити још већи замах. То је делимично и због процеса приближавања ЕУ, у оквиру којег је потребно спроводити активности зелене транзиције.
У Србији је управо у току јавна расправа о Нацрту стратегије развоја енергетике, који треба да буде камен темељац будућег енергетског система Србије, са циљем успостављања енергетске сигурности и стабилности засноване на сопственој производњи електричне енергије из обновљивих извора енергије и диверсификацији извора енергије.

Како се Словенија припрема за све већи пораст температуре и климатске промене? Које конкретне мере су предузете или се планирају?
 

- Европска агенција за животну средину је пре неколико месеци објавила први извештај о климатским ризицима у ЕУ, у којем упозорава да су јужноевропске земље, укључујући и Словенију, "вруће тачке" за климатске ризике, као што су поремећаји енергетског система због врућине и суше, недостатак воде који утиче на привредне активности и приносе, као и шумски пожари који угрожавају екосистеме и станишта људи. Извештај такође упозорава да су неки климатски ризици већ данас критични и да, уколико не предузмемо мере, могу до краја века довести до катастрофалних последица. Подсетимо се само прошлогодишњих олуја са поплавама у Словенији, које су снажно погодиле нашу земљу и изазвале велику штету. Споменути извештај их наводи као пример екстремног климатског догађаја.
Свесни смо да, са повећањем ризика од екстремних временских појава, морамо јачати нашу способност прилагођавања на климатске промене - често запостављену грану климатске политике. Због тога је успостављено министарство за климу с амбициозном климатском политиком, коју желимо спроводити кроз закон о клими - он је тренутно у припреми и очекује се да буде усвојен до краја године. Усвојен је и нови програм Фонда за климатске промене 2023-2026, преко којег усмеравамо средства за климатске мере како за ублажавање, тако и за прилагођавање климатским променама.
Важећи стратешки оквир за прилагођавање климатским променама дефинише четири кључне кораке за јачање капацитета за прилагођавање и управљање ризицима повезаним с климатским променама: укључивање утицаја климатских промена у планирање и спровођење свих политика, како на локалном тако и на државном нивоу; шире ангажовање различитих сектора и заинтересоване и стручне јавности у планирању и спровођењу мера; континуирано јачање знања о климатским променама - у томе значајну улогу игра Агенција Републике Словеније за окоље - као и стално образовање, обуку, подизање свести и комуникација са јавношћу.
Дубоко смо свесни да се цео свет суочава са климатском кризом и да је неопходно предузети одговарајуће мере које морају бити брзе и одлучне. Стога смо тренутно у завршној фази припреме ажурираног Целовитог националног енергетског и климатског плана, који ће бити усвојен још ове године и додатно повећати амбиције смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште. План обухвата више од 200 мера из различитих сектора (коришћење земљишта, промена коришћења земљишта и шумарство, пољопривреда, отпад, енергија, саобраћај итд.), које ће допринети декарбонизацији и постизању климатске неутралности. 
 

Како оцењујете напредак одрживе економије у Европској унији? Да ли постоје специфичне политике или стратегије које би посебно издвојили?
 

- Европска унија је у последњим годинама постигла значајан напредак, посебно у прелазу на циркуларну економију, смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и повећању удела обновљивих извора енергије. Кључни успех је Европски зелени договор, амбициозан план за трансформацију ЕУ у климатски неутралну и еколошки одрживу економију до 2050. године. ЕУ је успела значајно да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште у поређењу са 1990. годином, првенствено захваљујући прелазу на енергетске изворе са мањим угљеничним интензитетом и побољшању енергетске ефикасности. Удео обновљивих извора енергије у укупној потрошњи енергије у ЕУ је значајно повећан, док је ЕУ такође усвојила бројне мере за заштиту биолошке разноврсности и очување природних екосистема.
 

Које су, по Вашем мишљењу, кључне препреке с којима се земље суочавају у транзицији ка одрживој енергији и како их превазићи?
 

- Словенија се суочава са изазовима у преласку на обновљиве изворе енергије (ОИЕ), посебно када је реч о ветроенергији. Тренутно Словенија добија само 0,06 % своје електричне енергије из ветра, док је у ЕУ 2022. године овај удео износио 16 % укупне потрошње електричне енергије. Један од ограничавајућих фактора је велик удео заштићених подручја Натура 2000, која покривају око 37 % словеначког територија. Словенија је због тога једна од најбиотскије разноврсних земаља у европском и светском мерилу али баш то отежаваградњу ветропаркова.
Поред тога, друге категорије заштите, које укључују заштиту природе, вода, пољопривредних и шумских земљишта као и квалитет живота, представљају додатне препреке у имплементацији ОИЕ. Ретка насељеност и низак степен урбанизације (45 % домаћинстава живи на селу, што је знатно изнад просека ЕУ) такође утичу на могућности за постављање ветрогенератора, будући да само ретке локације испуњавају захтеве за одговарајућу удаљеност од насеља због заштите од буке. Због тога се често суочавамо са противљењем пројектима на локалним нивоима.

Каква су ваша предвиђања за будућност у погледу климатских промена и шта мислите да су најефикаснија решења за борбу против њих?
 

- Наука је у вези са климатским променама потпуно јасна: глобално загревање ће узроковати пораст просечне температуре, учесталије и интензивније екстремне временске појаве, губитак арктичког леда и глечера, као и пораст нивоа мора. Такође, у Словенији смо већ осетили последице климатских промена кроз поплаве, пожаре и суше, што указује на озбиљност климатске кризе. Стога је сваки корак и свака акција важна; државе, предузећа и појединци морају заједно, одлучно и одмах да делују.
С обзиром на тренутне трендове и научне пројекте, можемо очекивати да ће се климатске промене у будућности још погоршати. Генерални секретар Уједињених нација је више пута упозорио да човечанство губи трку са временом. Ове године, температурни рекорди који не престају да се обарају дају нам јасне сигнале да морамо да предузмемо акцију. И сви морамо да делујемо, од локалне до међународне разине. Климатске промене не познају границе, стога је међународна сарадња и акција од суштинског значаја. Заједнички приступи, размена знања и технологија, као и заједничка финансијска средства су кључни за постизање глобалних циљева у вези са климатским променама, а међународна сарадња омогућава развијеним земљама да помогну мање развијеним земљама у ублажавању и прилагођавању климатским променама.