Интервју
Ирена Вујовић: "Увешћемо ред у област заштите животне средине"
Ако бих издвојила пројекат у области управљања отпадним водама по километрима које градимо или по капацитету постројења, највећи реализујемо у Нишу. У Нишу градимо 46,6 километара канализационе мреже и највеће постројење за прераду отпадних вода чији капацитет износи 286.000 еквивалент становника, каже у интервјуу за Греен News Ирена Вујовић, потпредседница Владе и министарка заштите животне средине.
Који су конкретни кораци које Министарство предузима за унапређење инфраструктуре за управљање отпадним водама у Србији?
- Одлучни смо у намери да уведемо ред у област заштите животне средине и у протекле четири године направили смо значајан помак у том смеру. Мењамо стање животне средине, а тиме и квалитет живота грађана на боље. Једна од приоритетних и веома захтевних области којом се бавимо јесте управо управљање отпадним водама.
Након фазе прегледања пројеката, њихове дораде или поновног пројектовања, како бисмо били сигурни да ће изграђена инфраструктура у потпуности одговорити потребама грађана, кренули смо у реализацију. У овом тренутку, уговорено је или је у изградњи више од 340 километара канализационе мреже широм Србије, која је и предуслов за изградњу постројења која такође градимо.
Можете ли навести неколико најзначајнијих текућих пројеката из ове области?
- Сви пројекти су подједнако значајни, јер уводе систем заштите животне средине по савременим стандардима у градовима и општинама у којима се реализују а то, поновићу, позитивно утиче и на квалитет живота грађана што нам је најважније и крајњи је циљ нашег рада.
Ако бих издвојила пројекат у области управљања отпадним водама по километрима које градимо или по капацитету постројења, највећи реализујемо у Нишу. У Нишу градимо 46,6 километара канализационе мреже и највеће постројење за прераду отпадних вода чији капацитет износи 286.000 еквивалент становника. Капитални пројекат реализујемо и у Пећинцима где у више насеља градимо око 78 километара недостајуће канализације, а исто толико градимо и у Лесковцу.
Реализујемо и мање пројекте по капацитету, али свакако једнаке по важности за грађане. Пример за то је пројекат хитне санације регионалног колектора у Старој Пазови. Колектор се простире на свега једном километру, али је јако важан за становнике општине Стара Пазова, као и градске општине Земун. Због пуцања колектора у Старој Пазови раније је долазило до изливања отпадних вода и фекалне канализације која је стизала до каналске мреже у земунском насељу Бусије. Зато овим пројектом решавамо велики проблем грађана.
Колико постројења за прераду отпадних вода је тренутно у изградњи или планирано за изградњу, и где се налазе? Који су временски оквири за завршетак тих пројеката?
- У овом тренутку уговорено је или је у изградњи више од 340 километара канализационе мреже широм Србије, која је и предуслов за изградњу постројења за прераду отпадних вода. Како сам рекла, радимо 46,6 километара канализационе мреже у Нишу, 78 километара у Лесковцу, 78,4 километара у Пећинцима, затим у Рашкој, Бољевцу, Темерину. У Старој Пазови радимо на хитној санацији колектора, док су уговорени и очекује се да ускоро почну радови на територији Бечеја, Прибоја и Зрењанина. Следи уговарање за израдњу канализационе мреже и у Тополи, Врбасу, Ваљеву итд.
Када је реч о постројењима за прераду отпадних вода, до сада је уговорена изградња у Нишу, Сечњу и Апатину, а њихова реконструкција у Бечеју и Белој Паланци. План за текућу годину обухвата и почетак реализације пројеката у Ваљеву, Бачкој Паланци, Пећинцима и у другим локалним самоуправама.
Ови капитални пројекти из области управљања отпадним водама део су визије развоја Србије до 2027. године, коју је представио председник Александар Вучић. Тај план предвиђа да, кроз пројекте Министарства заштите животне средине и пројекте других министарстава у Влади Србије, до 2027. године у 35 локалних самоуправа буде изграђено постројење за прераду отпадних вода и да ниво изграђености канализационе мреже пређе 80%, што је по европским стандардима.
На који начин Министарство планира смањење загађења река и језера у Србији? Које су кључне мере које спроводите у овом тренутку?
- Управо на овај начин,о чему сам говорила. Изградњом канализационе мреже стварамо услов за изградњу постројења за прераду отпадних вода из којег, након прераде, у реципијент одлази технички исправна вода.Тако штитимо наше реке, језера и животну средину у целини.
Ми смо свој посао озбиљно схватили и уводимо ред у ову област. И индустрија је у обавези да ођануара 2026. годинепречисти отпадну воду пре испуштања. Прелазни рок за привреду прописан је Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде, а по истеку тог рока неће бити толерисано никакво одступање од прописаних вредности.Уколико сваки привредни субјект испуни прописану обавезу и пре испуштања отпадне воде уради предтретман, заједно ћемо успети много ефикасније да сачувамо реке, језера и животну средину за све грађане.
Посвећујете пажњу и чишћењу депонија. Шта је све урађено у тој области?
- Регионални центри управо представљају зелену инфраструктуру о којој говоримо и коју сада и градимо. До 2027. године планирана је изградња девет регионалних центара за управљање отпадом, а кроз пројекте Министарства које водим изградићемо или реконструисати седам таквих центара.
У овом моменту, изводе се радови на регионалном центру у Пироту, али и на највећем регионалном центру у Србији Уб-Каленић, ка којем ће гравитирати 15 градова и општина. До краја године очекујем да ће почети радови и на регионалној депонији Ужице, у коју ћемо уложити око 30 милиона евра, како би функционисала као модеран центар, у којем се отпад одлаже по савременим стандардима.
Центри су кровно решење и главни предуслов да наставимо да затварамо градске несанитарне и чистимо дивље депоније. У последње четири године, санирали смо осам несанитарних депонија у Шапцу, Пријепољу, Богатићу, затим у Чачку, Трстенику, Бечеју, Прибоју и јаловиште у Лозници. При крају су радови на санацији депонија у Пожеги, Руми и Зрењанину, а ове године санирамо и депоније у Суботици, Прокупљу и Тополи.
Када је реч о мањим, дивљим депонијама, за четири године смо очистили више од 1.000 локација и наставићемо да одвајамо средства док их све не очистимо.
Које субвенције и олакшице су тренутно доступне грађанима за куповину електричних возила? Планирате ли додатне подстицаје како би се повећала употреба ових возила?
- Министарство заштите животне средине и ове године обезбеђује средства за подршку куповини електричних возила, што је једна одважних мера државе за унапређење квалитета ваздуха.Предвиђена је подршка од 250 евра за мопеде и лаке трицикле, од 500 евра за мотоцикле, тешке трицикле, лаке и тешке четвороцикле и од 5.000 евра за путничка возила до девет седишта и теретна возила до 3,5 тона. Могу да конкуришу физичка, правна лица или предузетници и то до утрошка средстава или најкасније до 31. октобра ове године.
За 2024.годинусмо определили 170 милиона динара, а до сада је резервисано 134 милиона за куповину 236 електричних возила. Раније смо, када тражња надмаши планирана средства, успевали да обезбедимо и додатна средства, јер нам је стало да подржимо све који се одлуче за ову врсту возила која не емитују угљен-диоксид, нити друге загађујуће материје ина тај начин директно доприносе заштити животне средине.
Верујем да ће тражња бити већа када на тржишту буде доступан нови електрични модел “фијат гранде панда” из крагујевачке фабрике, а ми ћемо се потрудити да обезбедимо средства за субвенционисање.
Колико је Министарство до сада инвестирало у заштићена подручја у Србији и како планирате даљи развој тих подручја?
- Природа је само једна и наш задатак је да сачувамо наше бисере за будуће генерације. Ми смо тај посао озбиљно схватили, па из године у годину улажемо све већа средства у заштићена подручја, истовремено повећавајући површину под заштитом државе.
Ове године смо у заштићена подручја од националног значаја уложили готово двоструко више у односу на 2021. годину. Пре четири године, уложили смо 264,8 милиона динара, а у текућој години чак 500 милиона, односно пола милијарде динара.
Министарство заштите животне средине је, у циљу даљег развоја заштићених подручја, прошле године по први пут обезбедило и додатна средства у износу од45 милиона динара, која су директно додељеназа пројекте у тим подручјима у шест локалних самоуправа. Ове године смо у те сврхе доделили 100 милиона динара за пројекте 14 локалних самоуправа у заштићеним подручјима.
Недавно смо под заштиту ставили Рајац, који се налази на територији Љига и Горњег Милановца и назива се “рај на земљи”. Проглашењем Предела изузетних одлика Рајац сада имамо 474 заштићена подручја, док је под заштитом државе скоро 10 одсто територије Србије.
Како се припремате за зелену транзицију?
- Зелена транзиција је важна за одржив развој друштва и зато и ми у Србији гледамо на тај процес као на један од приоритета, како бисмо сустигли и држали корак са ЕУ земљама.Припремамо се кроз стални рад на унапређењу стратешкогоквира и кроз значајне инвестиције.
Када је реч о усклађивању прописа, остварили смо запажене резултате и настављамо даље. Припремамо важан плански документ, Стратегију заштите животне средине - Зелена агенда, којом ћемо заокружити стратешки оквир релевантан за ову област. Са друге стране, наш задатак је и да стварамо амбијент за зелену трансформацију, да подстакнемо инвестиције и привреду да се што пре прилагоде све већим захтевима ЕУ тржишта како бисмо одржали конкурентност. Србија је лидер у односу на остале земље Западног Балкана, са укупним инвестицијама које премашују пет милијарди евра, а намењена су, кроз различита министарства, изградњи зелене инфраструктуре и побољшању квалитета ваздуха.
На који начин Министарство балансира између економског развоја и очувања еколошке равнотеже? Који су главни изазови са којима се сусрећете у овом контексту?
- Зелена транзиција о којој сам говорила је наш пут и процес којем јетим Владе Србије потпуно посвећен. Тај концепт у суштини представљасинергију привреде и екологије – одржив развој који подразумева привредну активност уз примену високих стандарда заштите животне средине.
Са друге стране, важно је истаћи да економски развој свакако није фактор који искључиво негативно утиче на животну средину, пре свега захваљујући технолошком развоју и примени модерних технолошких решења. ИТ сектор и високотехнолошка индустрија, примера ради, уопште не загађују окружење, а када је реч о прерађивачкој индустрији прописима је регулисано пословање како би се утицај на животну средину свео на граничне вредности. Министарство које водим се снажно залаже за даљи развој земље и нове инвестиције и у другим областима, али од сваког инвеститора захтевамо да поштује строге стандарде заштите животне средине, какви се поштују и у ЕУ. Заштита животне средине је за нас императив и нећемо дозволити реализацију пројеката, који не задовољавају прописане критеријуме.
Подсетићу да смо, само у протекле четири године, много урадили наусклађивању закона и подзаконских аката са ЕУ директивама и да су захтеви заштите животне средине строги и у регулативи Републике Србије. Наставићемо да усклађујемо прописе и у наредном периоду.Немар према овој области је искључиво ствар прошлости. Оно што разликује ову власт од свих претходних, јесте што смо ми једини били одлучни у томе да направимо снажан заокрет ка очувању животне средине и одлучни смо да мењамо еколошку слику Србије на боље.
Највећи изазов у овом великом послу свакако је лоше еколошко наслеђе, историјски нагомилани проблеми у чије решавање улажемо више него што се икада пре улагало, али и навике појединих неодговорних физичких и правних лица да не морају да поштују прописе који се односе на ову област. Од кад сам пре четири године преузела ресор, јасно смо показали да нећемо толерисати лоше навике из прошлости. Данас готово да нема локалне самоуправе у којој се не реализује бар један еколошки пројекат. Градимо зелену инфраструктуру коју Србија никада није имала и то је главни предуслов да подижемо стандарде на европски ниво, а тиме и квалитет живота грађана.