ОВО ЈЕ ПРВА СТАРЛЕТА У ИСТОРИЈИ: Жена која је ломила срца НАЈМОЋНИЈИМ племићима 18. века! (ФОТО)

Прва старлета у историји датира из 18. века, а реч је о интиргантној, слободоумној, и како ће се на крају испоставити, веома способној Мери Несбит. О обичној куртизани која је захваљујући својим друштвеним вештинама, али и лепоти, дотакла звезде, на крају поставши и важна фигура у политичком животу Енглеске 18. века.

НИЈЕ СРАМОТА: Свака друга Српкиња пати од ове бољке! Решите се МУКА заувек!

Мери Несбит била је плавокоса, атрактивна куртизана која се кретала у највишим слојевима енглеског друштва, чак и међу племићким породицама.

Врата њеног дома су увек била широм отворена за богате и моћне мушкарце, а временом је и сама постала веома утицајна и призната.

Од трња до звезда

Како то обично бива, Мери се родила у тешкој беди и непознатог је порекла, а неретко се спекулисало да је пронађена у дечјим колицама. Сиротињски живот није био суђен Мери - њена лепота и кокетност полако али сигурно крчили су јој пут ка крему енглеског друштва.

Увек је била у центру збивања, а мушкарци су се "ломили" око ње. Популарност ове даме нагло је порасла када је једном приликом пала с коња, а није носила гаћице - она је ову незгоду претворила у тренутак славе који је паметно искористила. Наиме, тада је позирала за портрет чувеном уметнику тог доба Џошуи Рејнолдсу, а потом је слику умножила и поделила својим мушким обожаваоцима.

И то је била коначна прекретница у њеном животу, мали "трик" који ју је винуо у небеса - Мери је постала љубимица имућне енглеске господе и радо виђен гост на забавама, баловима и вечерама.

ВИДЕЛА САМ ИХ НА ЗИДУ! Прочитајте ПОСЛЕДЊЕ писмо Мерлин Монро које је написала на ПСИХИЈАТРИЈИ!

Брак је Мери донео богатство, а њеном супругу лудило

Њен први јавни љубавник био је ерл Симон Лутрел, човек познат и као "Краљ пакла", те се претпоставља да је управо он "кривац" за њен надимак "Паклена Дејвис". Лутрел је младој Мери на неки начин одредио судбину - он ју је упознао са Александром Несбитом, најмлађим сином богатог банкара из Лондона, а ово познанство убрзо је резултирало браком.

И то каквим браком! Овај однос је Мари донео комфор, луксуз, а на концу свега комодитет да као финансијски независна жена ради шта хоће и спава с ким хоће.

Њен супруг је полудео и преминуо је неколико година након склапања брака, а шушкало се да је Мери у многоме допринела томе - њена бројна неверства, непослушност и непоштовање били су заслужни за његово лудило.

Највероватније је да су такве гласине и била истина - она је још током брака постала призната љубавница Аугустуса Хервеја, трећег ерла од Бристола. Међутим, упркос прељуби и размирицама са господином Несбитом, она је била та која је наследила његов иметак, а и из везе са Хервејом изашла је још богатија.

Атрактивна Британка је поново ангажовала сликара Џошуу Рејнолдса, у жељи да је овог пута наслика као богату и самосталну жену. Она је представљена као свевремена лепотица са голубом у руци који симболише љубав и невиност, а портрет је требало да "опере" упрљану Мерину репутацију.

Од куртазине до уваженог дипломате

У годинама које ће доћи Мери је била љубавница утицајних и богатих људи - официра, грофова, секретара при влади и мушкараца са политичким амбицијама, а углавном је у свим својим односима, авантурама и везама успела да се додатно материјално обезбеди - добијала јенакит, одећу, намештај, чак и читава имања...

Током Француске револуције живот Мери Несбит попримио је сасвим другачији ток - она је постала својеврсни дипломата. Претпоставља се да ју је тадашњи премијер Вилијам Пит ангажовао као агента владе у својим тајним намерама да обнови француску монархију.

Мери је тада привукла пажњу јавности која ју је сада посматрала кроз потпуну другачију призму - била је уважавана као жена од великог политичког значаја. Тадашње дневне новине "Морнинг Chronicle" написале су "ова прослављена дама, упкос промискуитету у свом животу, стекла је једну узвишеност и достојанство, успевши да искористи свој утицај у правом смеру и на најбољи начин".

Мери је од тада провела свој живот путујући по иностранству и представљајући Велику Британију као дипломата.

Преминула је у дубокој старости у 82. години у Паризу, где је и сахрањена 4. новембра 1825. године.