НАЈТРАГИЧНИЈИ МОМЕНАТ ШПАНСКЕ ЛИГЕ: У центру пажње био је Србин из Штитара који је после шест година рекао БОГ ПОСТОЈИ (ВИДЕО)

Више од девет деценија игра се фудбал у Шпанији, освајају се титуле, испада се из лиге, догађају се невероватни преокрети, виђају се мајсторије које се годинама препричавају. На Пиренијима се живи за фудбал, о њему се прича од понедељка до недеље...

Време чини своје, неки се догађаји и потези забораве, али једна утакмица памтиће се док је света и века у Шпанији. Њен главни актер је Србин родом из Штитара код Шапца, наш некадашњи репрезентативац Мирослав Ђукић.

Тог 14. маја 1994. у Ла Коруњи било је прохладно, али стадион Риазор био је као ужарена лопта. На трибине није буквално могла стати ни игла, 34.600 гледалаца дошло је да буду сведоци како се на самој обали Атлантика пише фудбалска историја.

Депор је уочи последњег кола имао бод више од Барселоне и за титулу је играо на свом терену против Валенције, док је Барселона Јохана Кројфа играла На Ноу Кампу против Севиље. Наравно, обе утакмице почеле у исто време.

Барселона је била разорна нападачка сила која је разбијала све своје ривале на млазни погон тада најбољег нападачког тандема планте - Ромарија и Стоичкова. С пакленим дуом у самом шпицу и Михаелом Лаудрупом, главном креативном снагом тима, Барселона је постигла 91 гол у Ла Лиги, највише у последњих 35 година. Поређења ради, Депортиво је постигао 54, чак 37 мање.

С друге стране, Депортиво је те сезоне имао невероатну одбрану предвођену Мирославом Ђукићем, примили су само 18 голова у шампионату, 24 мање од прве идуће екипе с најмање примљених погодака, а у чак 26 утакмица сачували су мрежу нетакнутом. Уочи последње утакмице екипа из Ла Коруње чак 600 минута није примила гол.

На Ноу Кампу је почело по жељама навијача Депортива. Sevilla је повела 1:0. Ипак, Барса је преко Стоичкова брзо изједначила, а онда одмах и повела. Ипак за нови шок 90.000 навијача у Каталонији био је заслужан Давор Шукер који је погодио за 2:2.

Док су у Барселони голови падали као на траци, на Риазору се осим иницијативе Депортива није се догађало ама баш ништа. Али остало је још 25 минута наде.

Ситуација се променила у 68. минути кад је Ромарио дао трећи гол за Барселону. Да ће Барса стићи до победе и чекати резултат из Галиције било је јсано после голова Лаудрупа и Бакера за коначних 5:2.

Није се Барса уздала само "усе и у своје кљусе". Челници Каталонаца премирали су сваког играча Валнеисје, међу којима је био и Предраг Мијатовић, за у то време великих 25.000 марака ако се врате непоражени са Риојазора. Зато не треба да чуди што су гинули на терену, иако им бодови у последњем колу нису били неопходни.

Минути су летели у Галицији, Депортиво је нападао, али гола није било. А онда у 90. минуту пенал!!! Депор је имао задњи напад, бивши ас Валенсије Нандо ушао је у казнени простор где га је саплео Јосе Перез Серер. Судија Антонио Хезус Лопез Нието без размишљања је показао на белу тачку. Меч-лопта за историјску титулу, на коју се чекало деценијама. Цела Шпанија била је на страни плаво-белих (нерачунајучи Каталонију наравно), сви су желели да Давид сруши Голијата. да мала Ла Коруња буде испред велике Барселоне.

Био је то почетак драме. Врхунац је био кад Бразилац Бебето одбија да шутира пенал, јер је промашио  претходна три, његов земљак Донато одмахује руком, сви остали саиграчи врте главом и гледају у земљу. Лопту узима и прилази кречу Србин из Штитара, храбри Мирослав Ђукић. Министар одбране Депортива је за четири године у плаво-белом дресу постигао пет голова, а сада је требао дашести пут да затресе мрежу и уђе у историју.

Ђукић је дубоко удахнуо, залетео се и шутирао. Урадио је то јако лоше. Ужасно. Гоналес је ухватио живу лопту и славио је као да је том обраном донео Слепим Мишевима шампионску титулу. Око њега играчи Депортива су попадали по трави. Шок и неверица. на трибинима Риазора неколико срчаних удара... Нашег Ђуку су играчи изнели са терена, па ко би остао на ногама кад ти се цео свет сруши на главу.

Није клуб из Галиције потонуо и срушио се после трагедије која га је задесила. Селедеће сезоне освојили су Куп Краља победивши у финалу управо Валенсију. а шест година касније Депортиво из Ла Коруње постао је шампион Шпаније

Мирослав Ђукић је 1997. године из Депортива прешао управо у Валенцију, а кад је 2000. титула стигла на Риазор, био је вероватно најсрећнији човек на свијету. Клетва је била скинута и напокон је могао почети живети без духова прошлости.

 - Бог постоји. Ако је неко заслужио да буде првак, онда је то Депортиво. Сад ми је напокон душа мирна - рекао је Ђукић.

Депор који је у то време играо најлепши фудбал на свету и за који су играли такви мајстори као што су Дијего Тристан, Рој Макај, Бебето, Валерон, Мауро Силва, Донато, Лионел Скалони, Ђалмиња и Ривалдо од прошле сезоне је трећелигаш и игра по шпанским селима.

Мирослав Ђукић је водио неколико шпанских клубова, између осталих и Валенсију. Тренирао је и Партизан. Тренутно је без ангажмана...

БОНУС ГАЛЕРИЈА

Погледајте како изгледа позната хрватска навијачица Ивана Кнол.