ЊЕМУ ЈЕ НАЈТЕЖЕ ПАЛО: Нисам имао снаге да причам, Радомира сам доживљавао као фамилију!
Скрхан болом.
Некадашњи ас мадридског Атлетика Милинико Пантиц је са неверицом прихватио вест да је његов фудбалски отац изгубио битку са болешћу, па су покушаји шпанских колега да убрзо после најтужније вести добију коментар остали безуспешни.
ПОЗНАТ ДАТУМ НАСТАВКА ЕРЕДИВИЗИЈЕ: Ево када Тадић и Ајакс крећу у поход на титулу!
ЖАНДЕР ОТВОРИО ДУШУ: Плата у Звезди касни ШЕСТ месеци
- Нисам буквално имао снаге да причам. Супруга, две кћерке и ја смо у потпуном шоку. Лично сам Радомира доживљавао као фамилију, као најближи род, а знам да је и он тако доживљавао мене и моју породицу. Сећам се да је када ми се родила старија кћерка говорио да му је то прва унука. Напустио нас је много добар човек и то је оно што желим посебно да нагласим, а то какав је био стручњак сви знају и излишно је причати - почео је причу Пантић.
- Да није било Радомира Антића ја данас не бих био овде где се налазим, не бих ни био у прилици да вам се јавим из Мадрида. Радомир је уз Моцу Вукотића, који ме је одвео у Паниониос, најзначајнији човек у мојој каријери. Још од момента када ме је први пут гледао у дресу Јединства из Малог Зворника постали смо некако судбински везани, један без другог више нисмо могли. Испрва је хтео да ме поведе у Сарагосу још 1988, али то тада није било могуће због законских регулатива - рекао је Милинко Пантић у разговору за Новости.
