ОМЕРЕ ДАЈ ДРЕС: Звездашки ОПРОШТАЈ од Мише Тумбасе
Почивај у миру Мирославе.
Напустио нас је Миша Тумбас или како му је право име било Мирослав Гајић. Преминуо је у свом дому, а иако је доба короне, сви који су га знали или барем чули за њега осетили су као да им је отишао неко веома близак. Мало ко је пратио спорт, а да га није приметио као једног од најватренијих навијача Партизана. Потписник овог текста је најавијач оног другог београдског клуба, али је одувек поштовао Мишу.
МАЛА, ПОЗДРАВИ ТАТУ: Емотивни ОПРОШТАЈ Олге Даниловић од Мише
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО МИША: Погледајте како је својевремено "ПОСТРОЈИО" кошаркаше Партизана (ВИДЕО)
МАЛА, ПОЗДРАВИ ТАТУ: Емотивни ОПРОШТАЈ Олге Даниловић од Мише
Крајем осамдседесетих на голу Фудбалског клуба Партизан био је Фахрудин Омеровић, а ту почиње и прича о Миши Тумбасу. На свакој утакмицу у Београду готово од почетка до краја могло се чути "Омере дај дрес". До изнемоглости је то изговарао Миша, док коначно није добио вероватно најдражи поклон у животу.
Колико га је пут касније обукао, не може се са сигурношћу рећи, али сигурно далеко више од бројке 233 колико је пута Омеровић био на голу Партизана. Ипак, годинама касније схватио сам да он стварно највише воли голмане и њихове дресове.
Играла се утакмица на Ади Циганлији неки омладинци или кадети. Навијача неколико десетина, али чуо се позати глас и слоган "голамне дај дрес". Наравно, тада га није добио, али једна светска легенда му је поклонила.
Обилић је играо против чувеног Бајерна (било је то давне 1998.) квалификације за Лигу шампиона, а један од оних који се свакако издвајао на мечу је био Миша. Трошио је грло немилице и то је одушевило чувеног Бразилца Ђоване Елбера који је приликом изласка са терена пришао Миши, скинуо дрес и поклонио му га. Колико је то развеселило њега вероватно не може ни да се замисли.
Једном је и отписник овог текста попричао са њим. Из неког чудног разлога сам био у аутобусу 511 (ишао пар станица), апоред мене је био он. Толико је хвалио људе из клубе, а разлог ме је растужио. Дали су му пасуљ да једе. Ето толико је њему било потребно да буде срећан.
Почивај у миру Мирославе. Без тебе више неће бити исто када буде играо твој Партизан.
