Шокантна истина коју Хрвати упорно крију: Хајдук из Сплита, симбол Хрватске, је српски клуб! (ФОТО)
Западне комшије нису поносне на ту чињеницу.
Велику пажњу јавности у Србији и Хрватској, али и у другим бившим југословенским републикама, изазвале су фотографије са Газиместана, на окупираном Косову и Метохији, на којој су навијачи Хајдука из Сплита са развијеном заставом најпопуларнијег хрватског клуба, која је исписана ћирилицом. На истим фотографијама види се и развијена застава Републике Српске Крајине, српске територије под заштитом Уједињених нација, коју је 1995. године, уз војну помоћ НАТО пакта и кукавичке политике званичног Београда, окупирала хрватска војска.
Нису се изборили за минутажу: Звезда раскинула уговоре са двојицом играча (ФОТО)
Хорор у ваздуху бившег Звездиног тренера: Гроф и Арсенал су били у озбиљној опасности (ФОТО)
Широј јавности је непознато да је сплитски „Хајдук“, фудбалски клуб који је симбол Хрватске, посебно хрватских националиста у Далмацији, уствари српски клуб, који је прво био симбол борбе јужнословенских народа за уједињење, а потом симбол борбе против фашизма. Клуб чији навијачи данас истичу нацистичке симболе, певају усташке песме и скандирају „за дом спремни“ основали су 1911. године студенти на техничком факултету у Прагу Фабијан и Лука Калитерна, Луцијан Стела, Вјекослав Иванишевић и Иван Шакић, сви из Сплита.
До Другог светског рата све Калитерне су се сматрале Србима и тако су се изјашњавале. Луцијан је имао „хрватско“ име и италијанско презиме, Иванишевић и Шакић „хрватско“ име, али су сва тројица били Срби католици. Од оних неколико стотина хиљада Срба чији су преци под утицајем пропаганде и пара из Ватикана и Беча примили католичанство, али су наставили да живе, мисле и говоре као Срби. И који су све до Другог светског рата били већина становништва у Сплиту, Макарској, Задру, Дубровнику, Далматинској Загори....
Наравно, у данашњој Хрватској, која своју државност гради на крађи српске државности, историје, културе и језика, али и на мржњи према свему што је српско, чињеница о националној припадности његових оснивача је избрисана из историје Хајдука. Да су браћа Калитерна били Срби говори и податак да су их у Првом светског рату аустро-угарске власти хапсиле због „србофилије и ширења великосрпске пропаганде“.
Овим је одмах купио Делије: Бабић на промоцији открио разлог доласка на Маракану! (ФОТО)
На идеју да у родном крају формирају фудбалски клуб студенти из Сплита дошли су у Прагу, у пивници „Код Флека“, у коју су свратили после дербија између најбољих чешких клубова Славије и Спарте. Заједно са њима у оснивању клуба учествовали су и други српски младићи из Далмације на студијама у Бечу и Прагу: Блажо Приморац, Борислав Приморац, Ђорђе Матавуљ, Никола Матановић, Павле Јанковић, Филип Радовић, Филип Јанковић, Јован Дивац, Новица Давнић и Бранко Вуковић. И док се са именима браће Калитерна, Стеле, Шакића и Иванишевића може манипулисати и они проглашавати Хрватима или Италијанима, имена и презимена потоњих студената су толико српска да је писцима новокомпоноване историје Хајдука било најлакше да њихову улогу минимизирају или да је и не помињу.
Шта је помогло да Хајдук доживи судбину личке капе, песме ојкаче, сињске алке, српске крајишке ношње и других српских националних симбола које су Хрвати после 1995. и прогона већине српског становништва из Хрватске прогласили за своје културно наслеђе. Клуб је званично основан 13. фебруара 1911. године, а прву утакмицу одиграо је 11. јуна. Противник је био италијански клуб Калчо. Далматинци су победили са 9:1!
Највећу материјалну и финансијску помоћ оснивачи клуба добили су од „Српске Зоре“, удружења за чије покретање највеће заслуге има Антун Фабрис. Србин католик. Клуб је име добио по хајдуцима и ускоцима, српским одметницима који нису признавали османлијску власт, већ су се против ње борили, нападајући и пљачкајући представнике турске државе. Конкретно, у расправама о имену клуба, као узори који су превагнули у корист хајдука, помињани су српски јунаци Јанковић Стојан, Смиљанић Илија, Сењанин Иво, Комнен Барјектар и Иво Голотрб. Хрвати нису имали своје хајдуке. Да су Калитерне, Иванишевић и друштво из прашке пивнице осећали да на било који начин припадају Хрватима, мало је вероватно да би се одлучили да првом фудбалском клубу који оснивају у Далмацији дају хајдучко српско име.
Срамота: Навијачи Војводине ударили бившег играча Партизана (ФОТО)
Хајдук је првих година играо у црвено плавим дресовима, што је аустроугарску власт превише асоцирало на српство и словенство, па су ти дресови забрањени, а клуб је почео да наступа у белим мајицама. Шаховница која се сада налази на клупском дресу стављена је 1941. године по наређењу Павелићевих усташа. Када је почео Први светски рат Хајдук је престао са радом. Срби у клубу су сматрали да је непримерено да у тренутку док траје агресија Аустро-Угарске на Србију они играју фудбал. О (про)српском карактеру Хајдука говори и „епизода“ са његовим другим по реду председником, др Будисавом Гргом Анђелковићем, истакнутим српским интелектуалцем, који је на чело клуба дошао 1913. године. Две године касније на суђењу у Задру аустријске власти су га осудиле на три године затвора.
Пресуда је изречена зато што је председник НК Хајдук учествовао у организацији обележавања годишњице Косовске битке на Видовдан те године у Косову пољу код Книна, којом приликом је одржао ватрени говор против аустроугарске власти. Две године касније власти га шаљу у војску. По завршетку рата вратио се у Загреб и почео да уређује лист Хрватска држава, који је издавала једна фракција Странке права (позната као „милиновци“), која се залагала за уједињење свих јужнословенских народа.
Шта ти дечко радиш: Лео овог пута објавио снимак на Инстаграму и показао каква је играчина (ВИДЕО)
-По називу новине и странци која је била издавач намеће се закључак да је Анђелковић био Хрват. Међутим, било је то време када се под појмом хрватски више подразумевао одређени географски простор, територија, док се већина становништва на том прстору осјећала Србима – каже историчар др Никола Жутић.
Истовремено, Анђелковић је преузео је и дужност шефа загребачке полиције. Четири дана након проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 5. децембра 1918. године, Анђелковић је употребом наоружаних морнара и чланова српског соколског друштва растурио демонстрације Хрвата, бивших аустроугарских војника, који су изашли на улице да протествују против уједињења са Србијом.
- Господо, онда сам ја по својој дужности сматрао да треба први да почнем, сматрао сам да је то моја дужност и ја се тим крвавим рукама, које ми предбацују господа од Хрвата, поносим – изјавио је Анђелковић.
Током ратних година 1942. и 1943. Анђелковић је писао текстове у канадском Српском гласнику и четничком листу Новости, а сарађивао је са командантом Динарске четничке дивизије војводом Момчилом Ђујићем. Хрвати Анђелковића, између осталог и ради доказивања да Срби немају везе са оснивањем и првим годинама Хајдука, и данас својатају као „пројугословенског Хрвата“. Да је Хајдук био српски сведочи и то што су Срби из Далмације, Книна и книнског залеђа масовно навијали управо за тај клуб, као и судбина клуба у Другом светском рату.
Одмах након окупације Сплита од Италије 1941. године клуб је престао са радом. Следеће године велики број Хајдукових играча одлази у рат, али не у усташе или домобране, већ у партизане. У којима су до средине 1944. године у Хрватској Срби чинили 95 одсто бораца. Крајем 1944. последња група играча пребачена је на ослобођену територију, острво Вис, где Хајдук почиње да игра званичне утакмице као тим Народноослободилачке војске Југославије. Од неколико утакмица одиграних на Вису и Италији најзначајнија је утакмица у Барију 23. новембра 1944. године са војничком репрезентацијом Велике Британије. Утакмица је одиграна пред 50.000 гледалаца, а Хајдук је изгубио са 7:2. Утакмица је значајна по томе што се на јарболу игралишта први пут виорила застана нове Југославије. Као екипа ЈНА играо је до краја 1945. године, када су играчи били демобилисани.
Невероватно: Играч Звезде кочи трансфер Бранка Јовичића (ФОТО)
Како је многим читаоцима и даље вероватно незамисливо да су оснивачи Хајдука са именима Фабијан, Луцијан или Вјекослав чисти Срби или да су чак и Фратар, Дон или Јосип до само пре 100 година била српска имена, подсетићу мало на историју Срба католика у Далмацији.
Покрет Срба католика први пут се организовано појавио на територији Далмације. За почетак покрета може се условно узети оснивање часописа Дубровник 1849. године од стране грофа Меда Пуцића и Матије Бана. Можда би неко помислио да је све то била само политика српске кнежевине, те да су Пуцић, Бан и други били просто речено, ”агенти Србије”, међутим у питању су били врхунски интелектуалци, који су се у свом раду придржавали историјских чињеница, а не дневне политике. О каквим људима се радило показује пример Пере Будманија, који се изјашњавао као Србин, а говорио је деветнаест језика! Значајну улогу у раду покрета Срба католика имали су Људевит Вуличевић, Антун Фабрис, Иво Ћипика, Марко Цар и дон Јаков Групковић.
Др Лујо Бакотић у свом дјелу ,,Срби у Далмацији” број својих сународника католика процењује на 20-25 хиљада, док ће други српски првак Стијепо Стражичић у листу ,,Радник” 1887. навести да у ,,Далмацији на сваких 100 Срба 78 су католичке вјере”. Немачки племић Лудвиг Салватор, који је ради прикупљања материјала за своју ентолошку студију о српским народним ношњама на јадранском приморју ,, Дие Сербен ан дер Адриа” пропутовао обалу Јадранског мора од Истре до Боко Которске уопште не помиње Хрвате. Хрвата нема ни код аустријскиг историчара и социолога Хермана Бидермана, који је 1893. године објавио књигу „О етнографији Далмације“.
Мајстор као Лео: Брат бразилског фудбалера жели да дође у Партизан (ФОТО)
Трудећи се да јавни живот Срба концентришу у јединствен оквир приморски Срби католици и православци су 1897. године основали Српско братство, које две године касније власт забрањује. На скупштини у Книну 20. октобра 1901. године Срби предвођени Антоном Фабрисом оснивају културно-просветно друштво Српска Зора. Српско братство је свој рад обновило на скупштини у Дубровнику 9. маја 1902. године. На челу управе, у којој се налазило 16 најугледнијих Срба католика и православаца из Приморја, налазио се апотекар Матеја Шарић. Српска зора је подстицала оснивање земљорадничких задруга по селима и штедионица по градовима. На челу покрета за оснивање задруга били су др Рудолф Сарделић и Луко маркиз Бона.
- Како се губе Срби Католици у Далмацији. Једноставно после првог рата већини је наметнуто да буду Југословени који су се још сећали својих српских корена, док после другог рата постају Хрвати и полако губе идентитет. Тако је и НК Хајдук постао хрватски НК, са новом историјом, очишћеном од српских корена. Клуб је доживео судбину хиљада породица из Далмације чија презимена данас звуче хрватски и италијански а пре мање од 100 година то су биле породице које су биле поносне на своје српске корене и католичку веру – каже др Никола Жутић.