АМЕРИ ТВРДЕ: Заборавите на Џорданове Булсе, Југославија је направила модерну кошарку (ФОТО)

Новинар америчког магазина "Ролингстон" Том Хокинс у тексту који преноси Б92 анализирао је развој светске кошарке у последњих 25 година, оценио је да је репрезентација некадашње СФРЈ први савршени тим који је пресудно утицао на развој овог спорта.

- Историја великог тима Југославије у касним 80-им и раним 90-им годинама прошлог века и начин на који се он распао, одлично је документована у филму "Једном браћа", види се на који начин су се дезинтегрисали југословенски играчи који су некада били блиски пријатељи, посебно српска звезда Владе Дивац и динамични хрватски бек Дражен Петровић. Кошаркашка заоставштина те селекције ипак је остала недовољно документована, јер је то вероватно најутицајнији тим у последњих 25 година на свету. Заборавите на Џорданове Булсе, на Спарсе, на било који Лебронов тим или на Вориорсе: Југославија је направила модерну игру онаквом каквом је данас видимо - наводи се у тексту.

Аутор истиче да је "кошарка фасцинантна јер је она нешто између индивидуалног и тимског спорта".

СВЕ ЗБОГ МОЋНОГ ПЕНИСА: Члан америчког „дрим тима“ добио НЕВЕРОВАТНУ ПОНУДУ! (ФОТО)

- У фудбалу постоји 11 играча на терену и чак ни најбољи на свету не могу сами да носе цео тим, што се може видети у примерима Лионела Месија и Кристијана Роналда када играју за репрезентацију. Индивидуални спрот као што је тенис је потпуна супротност - победа и пораз зависе само од једне особе, а тениски мечеви на највишем нивоу се играју у главама тенисера исто онолико колико се играју и на терену. Кошарка је негде између, нешто између индитивдуализма и колективизма. Пет играча на терену је довољно да покрене тимску игру, а опет један играч може да има огроман утицај на утакмицу или сезону. Џордан не може баш да освоји титулу сам, али може да дође близу. Ипак,чак и звезди као што је Џордан неопходни су играчи као што су Пипен и Кукоч, који је играо за неке југословенске тимове. 

Како се наводи, одувек је постојала фундаментална филозофска разлика између Европске и америчке кошарке.

- Приоритети европске кошарке увек су били тимски рад и марљивост, а америчка кошарка се сводила на индивидуалност и забаву. Европска кошарка почива на основама, а америчка истиче атлетицизам и сиров таленат. Европска кошарка је о суздржавању, а америчка о истицању. То је када се постави поједностављено, наравно, али је корисно како би се разумела два приступа игри. 

ПОВЛАШЋЕНИ: Коме је Ђорђевић ДОЗВОЛИО да остане током ЦЕЛЕ церемоније отварања ОИ? (ФОТО)

Амерички тим из 1992. године је био ултимативни прогрес америчке кошарке, заиграли су највећи играчи који су икада играли. Њихова индивидуална бриљантност је била толика да се хемија унутар екипе није ни доводила у питање. Са друге стране, Југославија је такође имала бриљантне индивидуалце - Петровић је био потенцијални НБА суперстар, експлозивни стрелац и шутер чија каријера је трагично окончана саобраћајном несрећом 1993. године, док је Кукоч био јединствени свестрани играч који је могао да напада и брани свих пет позиција. Ту је био и Дивац који је променио улогу центра у екипи и радећи то имао је можда и најдиректнији утицај на НБА ако се у обзир узме његов боравак у Сакраменту.

Хокинс оцењује да је југословенски тим био савршен.

- Погледајте неку од утакмица Југославије са Светског првенства 1990. године које су освојили лако и убедљиво. Делује као да гледате стару касету утакмице Вориорса. Голден Стејт се свакако ослања на индивидуалну бриљантност својих звезда, али још више се ослања на начин на који играју заједно, течно као тим. Југословени су радили исто. У нападу се лопта кретала невероватно брзо, у одбрани су ротирали ефектно. Њихова могућност да "угуше" противника није зависила од тога да ли ће бити јачи или бржи, зависила је од дисциплине и међусобног поверења. 

За крај, аутор се запитао шта би било да је југословенски тим у комплетном саставу дошао на Олимпијске игре у Барселону.

- Шта да су Југословени остали заједно на још једном турниру? Хрватска, која је у петроци имала Кукоча и Петровића, узела је сребро и пружила је какав такав отпор Дрим тиму. Никада нећемо знати, али за мене је највећа трагедија није што нисмо видели дуел највећих националних тимова генерације, већ што никада нисмо видели највеће експоненте америчког и Европског приступа кошаркашкој филозофији. Ипак, са друге стране, можда тај дуел и није био потребан, јер како је изгледао развој у наредних 25 година, све више изгледа да су Европљани изашли као победници - закључио је Хокинс.

ПРЕСЕДАН У ИСТОРИЈИ СПОРТА: Трансфер који ће променити поглед на све!